ОВЕ ГОДИНЕ "НАПАДА" ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО Катарина Томић је најуспешнија џудисткиња Сремске Митровице, а ево које савете даје младима
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Седамнаестогодишња Катарина Томић из Сремске Митровице тренира џудо 11 година у ДЗК „Сирмијум”, а њен највећи успех је, каже, сребрна медаља освојена на сениорском првенству Србије у џудоу, које је одржано у београдском центру „Шумице“.
Њен успех мери се у већем проценту, с обзиром на то да је вицешампионка сениорског такмичења у том моменту била кадеткиња.
– Борила сам се са девојчицама које су старије од мене и мислим да сам као друга у држави положила испит зрелости. У финалу сам се борила са Невеном Милић из „Кинезиса” из Ниша која је осам година старија. Чак мислим да смо могли да будемо сениорски прваци државе, но као у сваком олимпијском спорту, глава пуно игра улогу и у одређеним сегментима меча, када губите, размишљате како да нападнете, у четири минута меча – прича Катарина. – У овом спорту психички морате бити изузетно спремни како бите могли уопште да приступите борби. Мој највећи проблем је ако не победим за минут, мислим да ћу изгубити и то не знам како да променим и тога сам свесна. Све предиспозиције за џудо имам, само на психи морам још много да радим.
Осим сребрне, освојила је и бронзу на овом нивоу надметања и то мери као свој велики успех, а међу десетак државних медаља, нашло се и једно злато, када су ум, тело и вештина успели да се саставе у једно. Џудом је почела да се бави са седам година, мада је тада тренирала гимнастику, али када је ушла у салу, помислила је да се на тренинзима „туку” и то јој се допало, иако је након неког времена схватила да је џудо много више од пуке туче.
– Џудо је осмишљен као потпуно безбедан спорт, а осим психичке спремности, битна је више техника, него сирова снага. Чак и ако сте ситне конституције, само изузетним познавањем техника и принципа може се победити јачи и већи противник – прича наша саговорница.
Катарина иде у Средњу медицинску школу, уз тренинге и пријатеље, успева каже да избалансира своју професионалну каријеру са друштвеним животом. Битна је, каже, организација.
– Ко ме воли, разумеће да немам пуно времена, а када одвојим време, они то знају да цене. Подржавају ме да тренирам и будем најбоља, јер знају моје жеље. А планирам ове године да нападнем државно и Европско првенство, док ми је сан на дуже стазе да дођем до Олимпијаде и представљам наш клуб, наш град и нашу државу у свету, те наравно будем на самом врху. Знам да морам да се изборим са својим демонима у глави и то ми је сада у фокусу, те се надам да ћу успети и једног дана да ћу покорити свет – прича ова амбициозна талентована џудисткиња.
Како каже, и сама има страх од неуспеха, али сада када има прилику, поручила би својој генерацији да не мисле на пораз, већ ако нешто заиста желе, да се ухвате у коштац са лошим мислима и верују у себе, да ће успети.
– Уради, па куд пукло да пукло. У сваком покушају открићете грешке у корацима и знаћете на чему морате више да радите да бисте остварили своје снове – поручила је Катарина Томић.
И.Бакмаз