МИЛИНКОВИЋЕВА ВЕЛИКА ЖЕЉА која је остала НЕОСТВАРЕНА: Мир је проналазио на једном скривеном месту, ту је намеравао да ЋЕРКИ ИСПУНИ САН

Милинковић је имао богат живот и био је цењени уметник. Међутим, није волео да га зову мултимедијалним уметником, иако је његов опус интересовања био више него разноврстан. У једној емисији која је емитована пре 8 година, "На скривено те место водим", он је открио, како преноси Срећна република, да као и сваки човек има своја значајна места на која "бежи" када му је потребан мир.

Милорад Милинковић преминуо је на Божић 7. јануара 2025. године, а иза себе је оставио мајку, девојку Весну Милић, ћерку Дивну и многобројну породицу и пријатеље који не могу да се помире са овим трагичним губитком. Данас је славном редитељу одржана комеморација у МТС дворани у Београду, а нико од присутних није могао да задржи сузе.

Водитељку поменуте емисије је одвео на прво место које се налази у Улици мајке Јевросиме у срцу Београда, које је, како је открио његово скровиште. Испричао је како је управу ту доживео свој најлепши пољубац у животу, због чега му је то место од посебне важности и због чега често у њега сврати.

- Пољубац је био не тако давно - признао је он пре 8 година, а онда одвео водитељку емисије одвео у поменуту улицу.

Објаснио је да не постоји разлог зашто та улица и то место, али истакао је да је место открио случајно и да му се двориште свидело готово моментално.

Потом је водитељку одвео на друго скривено место, а то је село Дражевац - његов локалитет за одмор. Ту се налази породична кућа његових родитеља, односно викендица коју су они изградили, а која му је тада била оаза мира.

- У суштини ми смо 40 км од Београда, види се Ибарска магистрала. Све мање и мање проводим времена овде. Клинци из краја не долазе јер ме препознају, већ да краду трешње. Ја сам типичан производ свог времена и генерације, рођен сам Београђанин, та прва генерација. Моји су из Ваљевског краја, и мајка и отац, али су се упознали у Београду, венчали ту и ја сам се родио у главном граду. Али ја сам увек имао афинитет ка Ваљеву и природи. Онда су они седамдесетих направили викендицу овде и јако сам срећан што је овде јер је близу Београда. Чак некад моја мајка дође превозом. Ћеркица кад порасте вероватно ћемо да урадимо базен - рекао је Милинковић, а затим додао и које воће има у дворишту.

Када је показао кућу, уследило је његово треће скривено место које му је обележило живот - то је његов крај у Београду на Обилићевом венцу. Основна школа "Краљ Петар Први", у коју је ишао, била му је посебно значајна јер је ту провео своје најлепше дане.

- Као клинци, осим што смо ишли у школу, бежали смо на Калемегдан. Овде где се сад налази ова банка, ту је била зграда у првом делу и она је имала једно мало двориште које је било опасано високим зидом, тако да није могло да се види. А тад се нису закључавала дворишта, могло је да се уђе. Ми смо као деца, када одемо из школе, завлачили смо се у неки штек, како смо то звали. Главна ствар је била када падне снег, па је онда као освајамо, па први који изађу из дворишта и заузму тај штек попну се и гађају грудвама остале - присетио се Милинковић свог детињства.

Срећна република.рс