ДАЛИБОРОВА СОБА КАО МУЗЕЈ ТУГЕ: Неутешна мајка чува успомене на сина убијеног у масакру у Дубони
Далибор Тодоровић (25) био је једна од три жртве масакра у Дубони, злочина који је код Младеновца починио Урош Блажић, осуђен на максималних 20 година затвора.
Његова мајка, Данијела Тодоровић, у исповести за Информер описује неутешну тугу која ју је задесила.
"Време је стало оног тренутка када ми је син издахнуо на рукама," каже Данијела.
Соба у којој је Далибор живео и даље чува његове успомене – зидови у бојама клуба за који је навијао, урамљене фотографије, радни сто, столица, и на њој прслук у ком је био убијен.
"Не постоји особа којој се замерио. Од јутра до мрака, увек је имао тај благи осмех. Никога није увредио, никоме није на сенку стао, а ја и даље не знам зашто ми је монструм убио дете. Ниједна казна није довољна за овакав злочин," говори Данијела.
На кревету се налазе меда, фотографије са сестром и мајком, и фотоапарат – подсетник на његову љубав према фотографији.
Док прича, пажњу нам поново привлачи радни прслук.
"Ово је прслук у ком је био те вечери," каже Данијела и додаје:
"Виде се рупе од метака. Седам пута га је монструм, ни кривог ни дужног, погодио, али тај један метак је био пресудан."
Присећајући се, показује и друге личне ствари свог сина – кошуље, радно одело, па чак и чарапице које је носио као беба.
"Уђем свако јутро у његову собу и кажем му 'Добро јутро, сине,' али одговора нема," прича кроз сузе. "Ноћима седим на степеницама и ослушкујем, не би ли чула његове кораке. Када успем да заспим, сањам га. Не знам да ли је то од превелике жеље да га видим, или ми он сам долази у снове."
Данијела се сећа једног сна у ком јој је син дошао насмејан и сео на њен кревет.
"Рекох му: 'Дошао си, сине, да те мајка загрли,'" додаје неутешна жена.
"Молим Бога да ме спаси овог јада. Моје срце више не живи. Мој Далибор је био мој цео свет, мој живот," завршава она, док из собе остаје језа и туга за животом који је насилно прекинут.