DALIBOROVA SOBA KAO MUZEJ TUGE: Neutešna majka čuva uspomene na sina ubijenog u masakru u Duboni
Dalibor Todorović (25) bio je jedna od tri žrtve masakra u Duboni, zločina koji je kod Mladenovca počinio Uroš Blažić, osuđen na maksimalnih 20 godina zatvora.
Njegova majka, Danijela Todorović, u ispovesti za Informer opisuje neutešnu tugu koja ju je zadesila.
"Vreme je stalo onog trenutka kada mi je sin izdahnuo na rukama," kaže Danijela.
Soba u kojoj je Dalibor živeo i dalje čuva njegove uspomene – zidovi u bojama kluba za koji je navijao, uramljene fotografije, radni sto, stolica, i na njoj prsluk u kom je bio ubijen.
"Ne postoji osoba kojoj se zamerio. Od jutra do mraka, uvek je imao taj blagi osmeh. Nikoga nije uvredio, nikome nije na senku stao, a ja i dalje ne znam zašto mi je monstrum ubio dete. Nijedna kazna nije dovoljna za ovakav zločin," govori Danijela.
Na krevetu se nalaze meda, fotografije sa sestrom i majkom, i fotoaparat – podsetnik na njegovu ljubav prema fotografiji.
Dok priča, pažnju nam ponovo privlači radni prsluk.
"Ovo je prsluk u kom je bio te večeri," kaže Danijela i dodaje:
"Vide se rupe od metaka. Sedam puta ga je monstrum, ni krivog ni dužnog, pogodio, ali taj jedan metak je bio presudan."
Prisećajući se, pokazuje i druge lične stvari svog sina – košulje, radno odelo, pa čak i čarapice koje je nosio kao beba.
"Uđem svako jutro u njegovu sobu i kažem mu 'Dobro jutro, sine,' ali odgovora nema," priča kroz suze. "Noćima sedim na stepenicama i osluškujem, ne bi li čula njegove korake. Kada uspem da zaspim, sanjam ga. Ne znam da li je to od prevelike želje da ga vidim, ili mi on sam dolazi u snove."
Danijela se seća jednog sna u kom joj je sin došao nasmejan i seo na njen krevet.
"Rekoh mu: 'Došao si, sine, da te majka zagrli,'" dodaje neutešna žena.
"Molim Boga da me spasi ovog jada. Moje srce više ne živi. Moj Dalibor je bio moj ceo svet, moj život," završava ona, dok iz sobe ostaje jeza i tuga za životom koji je nasilno prekinut.