(ФОТО, ВИДЕО) „ДНЕВНИК” У ОПЕРАЦИОНОЈ САЛИ КЛИНИКЕ ЗА АБДОМИНАЛНУ ХИРУРГИЈУ УКЦВ Годишње ураде око 400 операција жучне кесице ПАЦИЈЕНТИ НЕ ОДЛАЗЕ КУЋИ ПРАЗНИХ РУКУ

- Након тога се у трбух улази прво камером и прегледа се трбушна шупљина, а додају се још два-три радна порта, где се операција изводи помоћу инструмената са дугачким дршкама. По завршетку операције се ушива свако место кроз које се уводи порт и поставља се један дрен. Операција некада траје од 15 до 20 минута, а некада и сат или два – каже управник Клинике за абдоминалну хирургију Универзитетског клиничког центра Војводине професор др Дејан Иванов и наводи да се у овој Клиници годишње уради око 400 операција жучне кесице.

Жучна кесица када оболи почне да ствара каменчиће, 
тада може да дође до различитих компликација и зато се уклања

Током операције се повремено у сали гаси светло, како би се на мониторима што јасније видела слика. Жучна кесица је мали орган и веома пажљиво је хирурзи уклањају. На крвне судове који се пресецају се стављају титанијумске клипсе, које остају у стомаку. Др Иванов напомиње како оне не сметају ни за каснија снимања магнетном резонанцом.

Сваки члан тима у операционој сали има свој задатак, а хирург и његов помоћник изводе операцију. Некада морају да се одстране својеврсне прираслице око жучне кесе, што се изводи посебно пажљиво. Дешава се и да се на операцији установи како постоји проблем са околним органима, на пример јетром. То је онда болест која се лечи након ове операције, јер пацијенти некада ни не знају да имају још неку бољку у абдомену.

Пацијенти носе кући каменчиће

Када се извади камење из жучне кесе, медицинске сестре испирају камење и одлажу их у бочице, како би их дали пацијенту након операције. 

Једна од медицинских сестара у сали нам је рекла да пацијенти волe да добију извађено камење.

Жучна кеса се на крају извади кроз један од портова, а свака рана кроз коју су улазили инструменти се зашива. Пацијентима се на тим местима убризгава и додатна анестезија, како би им били мањи болови када се пробуде.

Жучна кесица када оболи почне да ствара каменчиће и тада може да дође до различитих компликација (могу каменчићи да се заглаве на излазу из жучне кесе, да уђу у жучне путеве, да изазову упалу панкреаса и бројне друге компликације). Пошто жучна кесица не функционише, могу да настану компликације и због тога се она уклања. Др Иванов наводи и да некада људи дуго трпе тегобе.

- Жуч се и даље ствара у јетри и пролази кроз жучне путеве, као и кроз дванаестопалачно црево и учествује у варењу хране – напомиње др Иванов и додаје како је други разлог за одстрањивање жучне кесице када се у њој стварају полипи, што је врста тумора, односно предмалигно стање.

Други разлог за одстрањивање жучне кесице је 
када се у њој стварају полипи, што је врста тумора, 
односно предмалигно стање

Пацијенти некада немају симптоме, иако имају каменчиће. Некада имају благи осећај надутости, бол испод десног ребарног лука који се шири под лопатицом, проблеме са варењем.

- Ти симптоми се јављају обично код неког претеривања у исхрани. Болесници се јављају када каменчићи крену и када имају упалу жучне кесе. Операција се ради лапароскопски, чак и када је у питању упала, али у одређеним компликованим случајевима, ради се класична операција. Уколико болест траје дуго, дуже од 10 или 15 година, људи могу да добију рак и то је карцином са екстремно лошом прогнозом, а операција је у тим случајевима технички комплексна – напоменуо је др Иванов.

Пацијенти обично остају у болници три дана. Првог дана стижу, другог се оперишу, а трећег дана се пуштају кући ако је све у реду.

Текст и фото: Љубица Петровић