(FOTO, VIDEO) „DNEVNIK” U OPERACIONOJ SALI KLINIKE ZA ABDOMINALNU HIRURGIJU UKCV Godišnje urade oko 400 operacija žučne kesice PACIJENTI NE ODLAZE KUĆI PRAZNIH RUKU
Da bi se laparoskopski operisala žučna kesica potrebno je da se u trbuh bolesnika ubaci ugljen dioksid, kako bi se odvojio trbušni zid od organa i stvorio prostor za hirurški rad.
- Nakon toga se u trbuh ulazi prvo kamerom i pregleda se trbušna šupljina, a dodaju se još dva-tri radna porta, gde se operacija izvodi pomoću instrumenata sa dugačkim drškama. Po završetku operacije se ušiva svako mesto kroz koje se uvodi port i postavlja se jedan dren. Operacija nekada traje od 15 do 20 minuta, a nekada i sat ili dva – kaže upravnik Klinike za abdominalnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine profesor dr Dejan Ivanov i navodi da se u ovoj Klinici godišnje uradi oko 400 operacija žučne kesice.
Žučna kesica kada oboli počne da stvara kamenčiće,
tada može da dođe do različitih komplikacija i zato se uklanja
Tokom operacije se povremeno u sali gasi svetlo, kako bi se na monitorima što jasnije videla slika. Žučna kesica je mali organ i veoma pažljivo je hirurzi uklanjaju. Na krvne sudove koji se presecaju se stavljaju titanijumske klipse, koje ostaju u stomaku. Dr Ivanov napominje kako one ne smetaju ni za kasnija snimanja magnetnom rezonancom.
Svaki član tima u operacionoj sali ima svoj zadatak, a hirurg i njegov pomoćnik izvode operaciju. Nekada moraju da se odstrane svojevrsne priraslice oko žučne kese, što se izvodi posebno pažljivo. Dešava se i da se na operaciji ustanovi kako postoji problem sa okolnim organima, na primer jetrom. To je onda bolest koja se leči nakon ove operacije, jer pacijenti nekada ni ne znaju da imaju još neku boljku u abdomenu.
Pacijenti nose kući kamenčiće
Kada se izvadi kamenje iz žučne kese, medicinske sestre ispiraju kamenje i odlažu ih u bočice, kako bi ih dali pacijentu nakon operacije.
Jedna od medicinskih sestara u sali nam je rekla da pacijenti vole da dobiju izvađeno kamenje.
Žučna kesa se na kraju izvadi kroz jedan od portova, a svaka rana kroz koju su ulazili instrumenti se zašiva. Pacijentima se na tim mestima ubrizgava i dodatna anestezija, kako bi im bili manji bolovi kada se probude.
Žučna kesica kada oboli počne da stvara kamenčiće i tada može da dođe do različitih komplikacija (mogu kamenčići da se zaglave na izlazu iz žučne kese, da uđu u žučne puteve, da izazovu upalu pankreasa i brojne druge komplikacije). Pošto žučna kesica ne funkcioniše, mogu da nastanu komplikacije i zbog toga se ona uklanja. Dr Ivanov navodi i da nekada ljudi dugo trpe tegobe.
- Žuč se i dalje stvara u jetri i prolazi kroz žučne puteve, kao i kroz dvanaestopalačno crevo i učestvuje u varenju hrane – napominje dr Ivanov i dodaje kako je drugi razlog za odstranjivanje žučne kesice kada se u njoj stvaraju polipi, što je vrsta tumora, odnosno predmaligno stanje.
Drugi razlog za odstranjivanje žučne kesice je
kada se u njoj stvaraju polipi, što je vrsta tumora,
odnosno predmaligno stanje
Pacijenti nekada nemaju simptome, iako imaju kamenčiće. Nekada imaju blagi osećaj nadutosti, bol ispod desnog rebarnog luka koji se širi pod lopaticom, probleme sa varenjem.
- Ti simptomi se javljaju obično kod nekog preterivanja u ishrani. Bolesnici se javljaju kada kamenčići krenu i kada imaju upalu žučne kese. Operacija se radi laparoskopski, čak i kada je u pitanju upala, ali u određenim komplikovanim slučajevima, radi se klasična operacija. Ukoliko bolest traje dugo, duže od 10 ili 15 godina, ljudi mogu da dobiju rak i to je karcinom sa ekstremno lošom prognozom, a operacija je u tim slučajevima tehnički kompleksna – napomenuo je dr Ivanov.
Pacijenti obično ostaju u bolnici tri dana. Prvog dana stižu, drugog se operišu, a trećeg dana se puštaju kući ako je sve u redu.
Tekst i foto: Ljubica Petrović
