Пре било немогуће, сад је стварност! ПОСЛОДАВЦИ У СРБИЈИ ХВАЛЕ МОНГОЛЕ! Највише гастарбајтера из Русије и Кине, па Турске, Кубер, Индије, Пакистана, Бангладеша...
Страни радници долазе у Србију, што би наш народ рекао, са свих страна, а највише их је у овом тренутку из Русије и Кине.
Страни радници долазе у Србију, што би наш народ рекао, са свих страна, а највише их је у овом тренутку из Русије и Кине. Када је реч о Русима, ради се углавном о предузетницима из ИТ сектора. Након што су западне земље увеле санкције Москви због рата у Украјини онемогућено им је да своје послове воде из отаџбине, па су стога Србију, као пријатељску земљу, многи од њих изабрали за своје радно боравиште док је стање такво какво је. Кинези пак долазе на менаџерске позиције у компанијама на нашим просторима које контролишу Пекинг или приватни капитал из те земље или су пак ангажовани као радна снага на инфрастуктурним пројектима који се у великом обиму спроводе у Србији, а изводе их кинеске фирме, пише НИН.
Долазе из целог света
Остали, а има их из Турске, Кубе, Монголије, Индије, Пакистана, Бангладеша, Шри Ланке, Кеније, Камеруна, Филипина, Непала, Пакистана, углавном долазе „трбухом за крухом“ у потрази за бољим животом и већом зарадом. Реч је углавном о земљама у којима су животни стандард и плате знатно ниже него у Србији и њихови житељи радни боравак код нас виде као лепу прилику да добро зараде и шаљу новац својим породицама.
С обзиром на то да велики број наших грађана одлази на рад у иностранство, долазак радника из других делова света за послодавце у Србији, за које је то проблем, представља прави „мелем на рану“. Јер посла овде има, али не и довољно оних који могу да раде. Зато је увоз радне снаге у нашу земљу постао насушна потреба. Да је она заиста велика, показује и податак да је у првих девет месеци ове године дозволу за боравак и рад у Србији добило више од 50.000 страних радника. С обзиром на то да се статистика која се односи на то води одвојено, односно посебно код Националне службе за запошљавање а исто тако и у Министарству унутрашњих послова па се тек на крају збира, процењује се да у овом тренутку број издатих дозвола достиже око 60.000.
Највећа потражња у металуршкој индустрији
Највећа потражња влада за грађевинским радницима као и њиховим колегама који су ангажовани у металуршкој индустрији. Интересовање је нарочито велико када је реч о квалификованим радницима, у првом реду заваривачима, али и другим мајсторским занимањима. Наиме, све већи број наших радника са вештинама одлази да ради ван земље што доводи до акутне несташице квалификоване радне снаге. Колико је та чињеница болна за послодавце у Србији толико је олакшавајућа околност за раднике са вештинама из Африке и Азије који тиме добијају шансу да, бар из њихове перспективе, уносно зараде код нас.
Како се може чути у агенцијама које се баве посредништвом, у ангажовању стране радне снаге или прибављању потребне документације за њихов боравак у Србији послодавци, као вредне и предане послу, апострофирају раднике из Монголије. Њихов број ни изблиза није тако велики као када је реч о гастарбајтерима из Русије и Кине, али послодавци за њих имају само речи хвале.
Интересантно је да су Монголи на наше просторе 80-их година прошлог века долазили како би студирали. Времена су се ипак променила те Монголи у Србију сада не долазе по знање, већ како би зарадили већу плату и поправили свој животни стандард. Поред Монгола, како се може чути од упућених, на цени су и радници из Индије, Пакистана и Шри Ланке.
Оснивач и власник компаније Галеб Радослав Веселиновић изнео је на НИН панелу занимљивост везану за раднике из Непала. Он је наиме истакао да је због недостатка домаће радне снаге у тој компанији запшослено и седам Непалаца. На питање да ли је задовољан њиховим залагањем на послу Веселиновић је изнео само речи хвале.
„Реч је о изузетно коректним, добрим и вредним радницима који неретко дају и сугестије како би процес производње могао и да се унапреди“, казао је Веселиновић.