НОВА БОЛЕСТ ПОГАЂА СВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ У СРБИЈИ "Труљење мозга" опасно стање које не смете занемарити ОВО СУ СИМПТОМИ, РЕАГУЈТЕ НА ВРЕМЕ
Сигурно сте приметили како многи људи у градском превозу, у шетњи или чак током ручка, не испуштају телефоне из руку. Сатима листамо друштвене мреже, прелазимо са једне апликације на другу или пратимо најновије вести, често несвесни колико времена пролази.
Ова појава, позната као „труљење мозга“, означава негативан утицај прекомерне употребе технологије на наше когнитивно и емоционално здравље. Не изненађује што је управо овај термин изабран за реч године 2024. у оквиру Оксфордског речника.
Према дефиницији Оксфорда, „труљење мозга“ представља постепено пропадање менталних способности услед прекомерне изложености садржају који је тривијалан или недовољно стимулишући. Популарност овог термина значајно је порасла током последње две године, што одражава забринутост због утицаја савремених навика на психу.
Зашто нас дигитални садржај толико привлачи?
Адам Левентал, стручњак за науку о зависностима, истиче да је тржиште дигиталних платформи засновано на привлачењу и задржавању пажње корисника. Алгоритми се оптимизују да би нас што дуже задржали, што често резултира „doom scrolling“-ом – непрекидним читањем вести и других садржаја који изазивају анксиозност.
Овакве навике могу имати озбиљне последице. Психолог Лори Ен Манвел упозорава да прекомерно време проведено пред екраном негативно утиче на пажњу, памћење, контролу емоција и друштвену интеракцију. Поред тога, ово може утицати на неуропластичност мозга, односно његову способност да се прилагођава и развија нове везе.
Симптоми и последице „труљења мозга“
Симптоми овог феномена укључују потешкоће са концентрацијом, заборавност, честу дезоријентацију и промене у расположењу. Посебно су угрожена деца и млади чији мозак је још у развоју, јер прекомерна употреба екрана може трајно утицати на когнитивне и емоционалне способности.
„Деца која тек развијају вештине пажње и контроле импулса могу бити осетљивија на штетне ефекте прекомерне дигиталне интеракције“, каже Левентал.
Како се заштитити од негативних ефеката?
Стручњаци саветују да се време проведено пред екранима сведе на минимум и замени активностима које подстичу здравље мозга – физичком активношћу, читањем, дружењем уживо и квалитетним сном. Пажљиво и свесно коришћење дигиталних медија може нам помоћи да повратимо контролу над сопственим временом и умом.
Иако технологија чини наш живот лакшим, важно је да не дозволимо да нас она преузме. Улагањем у стварне односе, хобије и лични развој можемо сачувати когнитивно здравље и осигурати квалитетнији живот.