NOVA BOLEST POGAĐA SVE GENERACIJE U SRBIJI "Truljenje mozga" opasno stanje koje ne smete zanemariti OVO SU SIMPTOMI, REAGUJTE NA VREME
Sigurno ste primetili kako mnogi ljudi u gradskom prevozu, u šetnji ili čak tokom ručka, ne ispuštaju telefone iz ruku. Satima listamo društvene mreže, prelazimo sa jedne aplikacije na drugu ili pratimo najnovije vesti, često nesvesni koliko vremena prolazi.
Ova pojava, poznata kao „truljenje mozga“, označava negativan uticaj prekomerne upotrebe tehnologije na naše kognitivno i emocionalno zdravlje. Ne iznenađuje što je upravo ovaj termin izabran za reč godine 2024. u okviru Oksfordskog rečnika.
Prema definiciji Oksforda, „truljenje mozga“ predstavlja postepeno propadanje mentalnih sposobnosti usled prekomerne izloženosti sadržaju koji je trivijalan ili nedovoljno stimulišući. Popularnost ovog termina značajno je porasla tokom poslednje dve godine, što odražava zabrinutost zbog uticaja savremenih navika na psihu.
Zašto nas digitalni sadržaj toliko privlači?
Adam Levental, stručnjak za nauku o zavisnostima, ističe da je tržište digitalnih platformi zasnovano na privlačenju i zadržavanju pažnje korisnika. Algoritmi se optimizuju da bi nas što duže zadržali, što često rezultira „doom scrolling“-om – neprekidnim čitanjem vesti i drugih sadržaja koji izazivaju anksioznost.
Ovakve navike mogu imati ozbiljne posledice. Psiholog Lori En Manvel upozorava da prekomerno vreme provedeno pred ekranom negativno utiče na pažnju, pamćenje, kontrolu emocija i društvenu interakciju. Pored toga, ovo može uticati na neuroplastičnost mozga, odnosno njegovu sposobnost da se prilagođava i razvija nove veze.
Simptomi i posledice „truljenja mozga“
Simptomi ovog fenomena uključuju poteškoće sa koncentracijom, zaboravnost, čestu dezorijentaciju i promene u raspoloženju. Posebno su ugrožena deca i mladi čiji mozak je još u razvoju, jer prekomerna upotreba ekrana može trajno uticati na kognitivne i emocionalne sposobnosti.
„Deca koja tek razvijaju veštine pažnje i kontrole impulsa mogu biti osetljivija na štetne efekte prekomerne digitalne interakcije“, kaže Levental.
Kako se zaštititi od negativnih efekata?
Stručnjaci savetuju da se vreme provedeno pred ekranima svede na minimum i zameni aktivnostima koje podstiču zdravlje mozga – fizičkom aktivnošću, čitanjem, druženjem uživo i kvalitetnim snom. Pažljivo i svesno korišćenje digitalnih medija može nam pomoći da povratimo kontrolu nad sopstvenim vremenom i umom.
Iako tehnologija čini naš život lakšim, važno je da ne dozvolimo da nas ona preuzme. Ulaganjem u stvarne odnose, hobije i lični razvoj možemo sačuvati kognitivno zdravlje i osigurati kvalitetniji život.