РИТАМ РАВНИЦЕ И МОРА Уживање уз још једну едицију „Дана Војводине у Истри”
Већ више од две деценије трају бијенални програми под фестивалским називима “Дани Истре у Војводини” и “Дани Војводине у Истри” између истоимених културно- политичких заједница.
Поред несумњиве заједничке лепезе мултикултуралности и интеркулту- ралности као повезнице у политици садашњег времена, две регије успоставиле су срдачну блискост и наклоност још у југословенским временима када су ритмови равнице и мора били у истом бенду. Култура је у средишту и корену ових програма, а из ње гранају уметнички, туристички, економски, пријатељски и други могући односи између уметника и публике али и свих заинтересованих у овом друштвеном вортексу.
Овогодишњи програм под називом “Ритам равнице и мора” одржао се у Пули у организацији Истарске културне агенције и Културног центра Војводине “Милош Црњански” из Новог Сада. Програм је био филмски и музички, савремене уметничке провенијенције. Филмски програм приказан је у пулском биоскопу Valli, по избору редитељке и селекторке из Новог Сада Милане Никић. Приказано је пет савремених кратких, играних и документарних филмова младих ауторки из Војводине. Мултижанровска селекција садржала је ширину и дубину у којима су се могла наслутити кретања у филмском свету Војводине као и скривене захтевности публике. Приказани су следећи филмови: Ко је сад тај Ика Башић? (документарни) Тамаре Трнинић; Шафарикова 19 (играни) Лане Павков; Вечера са Љубом (документарни) Дивне Стојанов; Муве без главе (играни) Милане Никић и Најтоплији дани лета (играни) Маше Шаровић.
Након филмског програма, публика се преселила у познати пулски клуб La Resistance, дограђен преко терена за боћање, где су одржани концерти војвођанских перформера. Први наступ имао је дуо Чурчић/Тасић, новосадски двојац бас гитаре и ефеката са бубњем који негује контекст слободне импровизације са елементима амбијенталне, редукционистичке и гроове музике. Потом је наступио Владимир Ленхарт, познат као “Један човек - четири вокмена”, који наступа као Lenhart Tapes. Приче из world music сцене кажу да је Lenhart Tapes створио један софистицирано дивљи музички зомби-жанр прожет ноизом, дабом, етном, ин- дустриалом и фолком. За крај, наступила је као ди-џеј Милана Никић, позната и под називом “Бетон и Шљокице”. Филмска редитељка дању а ноћу ди-џеј, она балансира између два света, музике и режије, која се стапају на једном месту, а то је сцена.
Одмах почетком 2025. организоваће се наставак ревије кратких, играних и документарних филмова из Војводине, такође у пулском биоскопу Valli, и по избору селекторке Милане Никић. Том приликом биће приказани филмови Сам пред собом (документарно-играни) Драгољуб Елчић; Кристина (докуфикција) Николе Спасића; Првак света (документарни) Лане Павков; 9-5, Град и У твојим рукама (кратки играни) Маша Шаровић; 24х Љубав и Достављачке приче (кратки документарни) Милане Никић.
Разматрајући идеју о одложеном гледању филмова, организатори и сарад- ници су се одлучили да вечитом императиву децентрализације уметничких програма додају и детемпорализацију, односно дефестивализацију. То значи одржати један сусрет годишње, али непрекидно креирати простор за уметност из блиске регије и тиме правити реални континуитет размене културних програма који повлачи и друге односе.
Драган Илић