Није готово? СИРИЈА ПОД ОЗБИЉНОМ ПРЕТЊОМ НОВОГ ГРАЂАНСКОГ РАТА Котао конкурентских идеологија и религија

„Требало би да будемо уз народ Сирије у овом тешком процесу. Као њен сусед и браћа и сестре, спремни смо да допринесемо овом процесу. Искрено очекујемо изгрању Сирије ослобођене од тероризма и Сирије у којој људи различитих вера и националности живе заједно у миру. Истичемо значај територијалног интегритета Сирије”, рекао је Ердоган, пренео је турски „Дејли сабах”. 

Он је казао да је свету потребан глобални мир, али да „нажалост, институције задужене да обезбеде глобалну безбедност и стабилност нису испуниле своју одговорност у суочавању са кризама и ратовима”. Ердоган је раније наредио својим министарствима да истраже кораке које Турска може да предузме за помоћ Сирији, како политичке тако и економске, као и начине за пружање подршке кроз различите институције које могу да путују у Сирију када је то потребно. Турски председник је нагласио потребу за јачом међународном сарадњом, истичући недавне напретке унутар организације Д-8, посебно одобрње трговинског пакта са Египтом.

„С обзиром на то да је Египат такође одобрио споразум о преференцијалној трговини, сада ће бити могуће спровести споразум у много ширем обиму”, рекао је Ердоган, наглашавајући потенцијал за проширење економских веза међу земљама чланицама. Организација Д-8 за економску сарадњу, позната и као Развој-8, је организација за развојну сарању између Бангладеша, Египта, Индонезије, Ирана, Малезије, Нигерије, Пакистана и Турске, а Азербејџан је 19.децембра примљен у организацију као девети члан.

Трговина преко сиријских леђа

Турска је  током година покварила односе са Друзима, а није пристала на уступке Курдима. Ако се хаос на територији Сирије настави, не може се искључити стварање тампон зоне. 

Ердоган има јасан циљ, јер свака заинтересована страна за догађаје у Сирији има и сопствене, националне, интересе.  Зато се намеће питање, ко и колико је спреман да "тргује интересима, преко сиријских леђа"?

Семе Багдасаров, директор Центра за проучавање земаља Блиског Истока и Централне Азије, каже да је почетна грешка нових сиријских власти то што се не труде да уједине око себе бројне етничке и верске групе у земљи: Курде, Друзе, суните, хришћане и друге. Отуда и дилема: „Ко ће сада да управља Сиријом? Које спољне силе стоје иза екстремиста? Хоће ли грађански рат бити настављен?” 

Говорећи у турском парламенту вођа националиста Девлет Бахчели је рекао да је „Алеп турски и муслимански град до сржи”. Сиријски лидер опозиције Ахмед ал-Шараа, главни човек садашњио власти у Дамаску познатији као Ебу Мухамед ал-Џулани, подржава неколико различитих мишљења, тако да су противречности неизбежне, бар када је анализа актуелне ситуације у питању. 

Оно што се чини разумним је да Турска треба да се посвети свим активним групама, а не да иде из крајности у крајност, али и да посебну бригу поведе о "„курдском фактору”.

Пад Асадове владе свакако ће променити однос снага на Блиском Истоку. Израел је први пут, још од 1973. године, ушао на територију Сирије. Пре тога је јеврејска држава практично потпуно ослабила преостале савезнике Техерана у региону.

„Израел плански слаби тло под ногама иранских присталица. Наравно, у случају Сирије евидентно је да у држави владају хаос и анархија. У принципу, пад владе Башара Асада у Сирији  је нанео највећу штету Ирану, јер је за Техеран, Дамаск био златни камен у такозваној Оси отпора. Од арапске републике зависило је много. Конкретно, кроз њу су пролазиле главне испоруке наоружања намењене шиитском покрету широм региона”, сматра аналитичар Симон Ципис.

Са друге стране,  Багдасаров је уверен да такав расплет Русији доноси много проблема. Техеран је већ значајано ослабио, па је Русија принуђена да у потпуности преиспита приступе активностима на овом подручју и размисли о формирању нове коалиције. Израел је, искористивши ситуацију, уништио скоро 80% војне инфраструктуре у Сирији и свакако не верује радикалним џихадистима.

Ердоган, руски савезник или непријатељ

У региону вечних сукоба опет је немирно. Зато су пред руским интересима, бројна питања: „Да ли ће у блиској будућности бити решен сукоб Израела и Палестине? Ко је Ердоган, савезник или непријатељ Русије? Зашто је за Русију однос са земљама Азије, од Сирије до Кине, подједнако, ако не и важнији, него однос са Европом и САД?” Одговоре на ова и многа друга питања, покушава да да Семе Багдасаров, експерт за Блиски Исток и Централну Азију. У својим анализама он детаљно описује историјске претпоставке данашње геополитичке ситуације, на основу којих и прогнозира развој ситуа

„ Вашингтон пост” је недавно наговестио да „пад Асадовог режима у Сирији представља почетак борби за контролу над срцем Блиског Истока, уз вероватноћу проширења на цео регион. С обзиром на то колико различитих оружаних група делује у Сирији након пада владе Башара Асада, још је извеснији нови грађански рат, који прети да избије пре или касније.

Подсећамо, рушење Моамера Гадафија у Либији 2011. године отворило је врата за дуготрајни грађански рат између групе побуњеника, подржаних страним силама. Слично је сада и у Сирији,  котлу конкурентских идеологија и религија, које покривају широк спектар од џихадиста до умерених исламиста, атеиста и демократа, укључујући и значајне хришћанске али и друге мањине. Ипак, остаје нада и вера да ће Сирија избећи најтеже последице, упркос чињеници да се Сиријци боре једни са другима последњих 13 година.

Багдасаров се осврће на перспективу очувања руских база у Сирији и разговоре са сиријским побуњеницима.

„ Они треба јасно да схвате да је, у овом случају, Руска Федерација у неизвесности. Сопствене интересе у овом делу гледају да остваре САД и Турска, што ситуацију у војно-политичком смислу чини још неповољнијом. Уз све наведено, не треба искључити ни могућност грађанског рата у Сирији. Питање је како ће тренутна сиријска власт да се понаша у мањинским провинцијама Латакиа и Тартус? Управо та неизвесност могла би да буде додатни адут Русије у случају преговора о очувању својих војних база у Сирији”, верује Багдасаров, уз помињање добрих позиција које Русија има у Либији и Еритреји.

Фото: Танјуг/ АП/ Leo Correa