Nije gotovo? SIRIJA POD OZBILJNOM PRETNJOM NOVOG GRAĐANSKOG RATA Kotao konkurentskih ideologija i religija

„Trebalo bi da budemo uz narod Sirije u ovom teškom procesu. Kao njen sused i braća i sestre, spremni smo da doprinesemo ovom procesu. Iskreno očekujemo izgranju Sirije oslobođene od terorizma i Sirije u kojoj ljudi različitih vera i nacionalnosti žive zajedno u miru. Ističemo značaj teritorijalnog integriteta Sirije”, rekao je Erdogan, preneo je turski „Dejli sabah”. 

On je kazao da je svetu potreban globalni mir, ali da „nažalost, institucije zadužene da obezbede globalnu bezbednost i stabilnost nisu ispunile svoju odgovornost u suočavanju sa krizama i ratovima”. Erdogan je ranije naredio svojim ministarstvima da istraže korake koje Turska može da preduzme za pomoć Siriji, kako političke tako i ekonomske, kao i načine za pružanje podrške kroz različite institucije koje mogu da putuju u Siriju kada je to potrebno. Turski predsednik je naglasio potrebu za jačom međunarodnom saradnjom, ističući nedavne napretke unutar organizacije D-8, posebno odobrnje trgovinskog pakta sa Egiptom.

„S obzirom na to da je Egipat takođe odobrio sporazum o preferencijalnoj trgovini, sada će biti moguće sprovesti sporazum u mnogo širem obimu”, rekao je Erdogan, naglašavajući potencijal za proširenje ekonomskih veza među zemljama članicama. Organizacija D-8 za ekonomsku saradnju, poznata i kao Razvoj-8, je organizacija za razvojnu saranju između Bangladeša, Egipta, Indonezije, Irana, Malezije, Nigerije, Pakistana i Turske, a Azerbejdžan je 19.decembra primljen u organizaciju kao deveti član.

Trgovina preko sirijskih leđa

Turska je  tokom godina pokvarila odnose sa Druzima, a nije pristala na ustupke Kurdima. Ako se haos na teritoriji Sirije nastavi, ne može se isključiti stvaranje tampon zone. 

Erdogan ima jasan cilj, jer svaka zainteresovana strana za događaje u Siriji ima i sopstvene, nacionalne, interese.  Zato se nameće pitanje, ko i koliko je spreman da "trguje interesima, preko sirijskih leđa"?

Seme Bagdasarov, direktor Centra za proučavanje zemalja Bliskog Istoka i Centralne Azije, kaže da je početna greška novih sirijskih vlasti to što se ne trude da ujedine oko sebe brojne etničke i verske grupe u zemlji: Kurde, Druze, sunite, hrišćane i druge. Otuda i dilema: „Ko će sada da upravlja Sirijom? Koje spoljne sile stoje iza ekstremista? Hoće li građanski rat biti nastavljen?” 

Govoreći u turskom parlamentu vođa nacionalista Devlet Bahčeli je rekao da je „Alep turski i muslimanski grad do srži”. Sirijski lider opozicije Ahmed al-Šaraa, glavni čovek sadašnjio vlasti u Damasku poznatiji kao Ebu Muhamed al-Džulani, podržava nekoliko različitih mišljenja, tako da su protivrečnosti neizbežne, bar kada je analiza aktuelne situacije u pitanju. 

Ono što se čini razumnim je da Turska treba da se posveti svim aktivnim grupama, a ne da ide iz krajnosti u krajnost, ali i da posebnu brigu povede o "„kurdskom faktoru”.

Pad Asadove vlade svakako će promeniti odnos snaga na Bliskom Istoku. Izrael je prvi put, još od 1973. godine, ušao na teritoriju Sirije. Pre toga je jevrejska država praktično potpuno oslabila preostale saveznike Teherana u regionu.

„Izrael planski slabi tlo pod nogama iranskih pristalica. Naravno, u slučaju Sirije evidentno je da u državi vladaju haos i anarhija. U principu, pad vlade Bašara Asada u Siriji  je naneo najveću štetu Iranu, jer je za Teheran, Damask bio zlatni kamen u takozvanoj Osi otpora. Od arapske republike zavisilo je mnogo. Konkretno, kroz nju su prolazile glavne isporuke naoružanja namenjene šiitskom pokretu širom regiona”, smatra analitičar Simon Cipis.

Sa druge strane,  Bagdasarov je uveren da takav rasplet Rusiji donosi mnogo problema. Teheran je već značajano oslabio, pa je Rusija prinuđena da u potpunosti preispita pristupe aktivnostima na ovom području i razmisli o formiranju nove koalicije. Izrael je, iskoristivši situaciju, uništio skoro 80% vojne infrastrukture u Siriji i svakako ne veruje radikalnim džihadistima.

Erdogan, ruski saveznik ili neprijatelj

U regionu večnih sukoba opet je nemirno. Zato su pred ruskim interesima, brojna pitanja: „Da li će u bliskoj budućnosti biti rešen sukob Izraela i Palestine? Ko je Erdogan, saveznik ili neprijatelj Rusije? Zašto je za Rusiju odnos sa zemljama Azije, od Sirije do Kine, podjednako, ako ne i važniji, nego odnos sa Evropom i SAD?” Odgovore na ova i mnoga druga pitanja, pokušava da da Seme Bagdasarov, ekspert za Bliski Istok i Centralnu Aziju. U svojim analizama on detaljno opisuje istorijske pretpostavke današnje geopolitičke situacije, na osnovu kojih i prognozira razvoj situa

„ Vašington post” je nedavno nagovestio da „pad Asadovog režima u Siriji predstavlja početak borbi za kontrolu nad srcem Bliskog Istoka, uz verovatnoću proširenja na ceo region. S obzirom na to koliko različitih oružanih grupa deluje u Siriji nakon pada vlade Bašara Asada, još je izvesniji novi građanski rat, koji preti da izbije pre ili kasnije.

Podsećamo, rušenje Moamera Gadafija u Libiji 2011. godine otvorilo je vrata za dugotrajni građanski rat između grupe pobunjenika, podržanih stranim silama. Slično je sada i u Siriji,  kotlu konkurentskih ideologija i religija, koje pokrivaju širok spektar od džihadista do umerenih islamista, ateista i demokrata, uključujući i značajne hrišćanske ali i druge manjine. Ipak, ostaje nada i vera da će Sirija izbeći najteže posledice, uprkos činjenici da se Sirijci bore jedni sa drugima poslednjih 13 godina.

Bagdasarov se osvrće na perspektivu očuvanja ruskih baza u Siriji i razgovore sa sirijskim pobunjenicima.

„ Oni treba jasno da shvate da je, u ovom slučaju, Ruska Federacija u neizvesnosti. Sopstvene interese u ovom delu gledaju da ostvare SAD i Turska, što situaciju u vojno-političkom smislu čini još nepovoljnijom. Uz sve navedeno, ne treba isključiti ni mogućnost građanskog rata u Siriji. Pitanje je kako će trenutna sirijska vlast da se ponaša u manjinskim provincijama Latakia i Tartus? Upravo ta neizvesnost mogla bi da bude dodatni adut Rusije u slučaju pregovora o očuvanju svojih vojnih baza u Siriji”, veruje Bagdasarov, uz pominjanje dobrih pozicija koje Rusija ima u Libiji i Eritreji.

Foto: Tanjug/ AP/ Leo Correa