ПОЛА ВЕКА КАРЛОВАЧКОГ „БРАНКОВОГ КОЛА” Дефиле младих, жељних игре и песме

Била је то презентација стваралаштва и домета садашње генерације фолклорних и певачких група, којима су се придружили и играчи из ранијих постава, али и кроз кратак филм, ретроспектива протеклих 50 година. 

Основано је са жељом да се окупе млади, талентовани људи жељни игре, песме, наступа на сцени, дружења и путовања, како би се очували народни обичаји и на веродостојан начин приказао део културне баштине нашег народа. Првим корацима подучавао је окупљене искусни играч из КУД-а „Светозар Марковић” из Новог Сада Лазар Пребирачевић. Прву поставу чинили су поред Kарловчана и играчи из новосадских КУД-ова, као и студенти из разних крајева, који су студирали у Новом Саду.

Назив друштва инспирисан је делом Бранка Радичевића, а прве игре биле су из Војводине, Славоније и Шумадије, а касније су се на репертоару нашле и игре из Врања, Влашке игре, соло тачке Чардаша, Шоте и друге. Формирана је временом женска певачка група, школа тамбурице, неколико дечјих фолклорних секција, као и дечја ритмичка група. Друштву се прикључио и професор Звонимир Просеник који је водио тамбурашки оркестар и увео у свет музике и тамбуре многе Карловчане.

Деведесете године могу се сматрати  златним добом „Бранковог кола“ када су и највећа признања пристизала. Тада је извођачки састав изнео кореографију реномираног кореографа Вјечослава - Славка Квасневског, освојивши друго место на покрајинском такмичењу у Руми, а мушки чланови извођачке групе у СНП-у учествовали у реализацији кореобалета „Смрт Смаил аге Ченгића“. 

Како је речено, на почетку рада Друштва и у првом полукругу били су између осталих Љубица и Јован Манојловић, Васа Топољанин, Мирослав Ћурчин, Новица Миљковић, Јефта Мрђанин, Петар Мирковић, Бранислава Белић (Михајловић), Светлана Дачић (Чачић), Ружица и Јелена Петровић, Славица и Лазар Калман. Као корепетитори су радили Бане Лакић, Драган Јурић, Љуба Стијеповић Ђеле, Звонко Тадић и Јовица Маргит, а као председници Јован Манојловић, Никола Лукић, Живорад Крстић, Станиша Гајић, Олга Васић, Драгица Чавић, док је данас на месту директора Друштва Олга Рабреновић. Уметнички руководиоци били су Лазар Пребирачевић, Вукман Вучинић, Славко Квасневски, Горан Митровић, Душко Милосављевић, Зорица Љубичић, Ружица Бабик (Тот), а данас су то Горан Станков и Ђурђинка Царевић (Константиновић). Најдужи уметнички стаж, немерљив допринос у раду и очувању друштва, има корепетитор и стваралац музичких аранжмана Звонко Тадић.

Највеће богатство, како је речено, једног културно-уметничког друштва јесу његови чланови – играчи, музичари и певачи. Многи од њих су почињали врло млади и многи су стасавали у озбиљне играче, а драгоцена пријатељства и бракови су се склапали између њих.  

У раду друштва од почетка учествовало је више стотина чланова, а фолклорна секција гостовала је у бројним градовима наше и европских земаља, као што су Чехословачка, Пољска, Мађарска, Малта, Словенија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Русија.

Зорица Милосављевић