ПАРА ИМА, КАД ЈЕ ПОНУДА ДОВОЉНО ПРИМАМЉИВА Тему довео до незапамћене експлозије онлајн куповине у Србији БЕОГРАД ТЕК НЕЗНАТНО ИСПОД ЕВРОПСКОГ ПРОСЕКА

Удео становништва које користи е-трговину у Србији варира од региона до региона. Мада нешто мање испод ЕУ просека, највише онлајн потрошача је у Београду (56,4 одсто), док је најмање у региону Јужне и Источне Србије (37,3 одсто). 

Испод ЕУ просека налазе се и Војводина (46,7 одсто) и регион Шумадије и Западне Србије (44,2 одсто).

У нашем окружењу, онлајн купују највише становници Хрватске (49,9 одсто). Међутим, остале земље значајно мање користе услуге е-трговине, најмање их је у Црној Гори (18,6 одсто) и Албанији (13,6 одсто). 

Онлајн куповину обавља четвртина људи у Босни и Херцеговини (25,5 одсто), Северној Македонији (27,6 одсто) и Румунији. 

Три европска региона са највећим бројем онлајн купаца налазе се у Холандији, где преко 85 одсто људи обавља куповину онлајн. Високи проценат бележе скандинавске земље, пре свега Шведска и Данска. 

Видно је да становници Западне Европе значајније користе услуге онлајн трговине. Изнад ЕУ просека се налазе Француска, Немачка, Чешка, Аустрија, али и Шпанија и Мађарска. 

Насупрот томе, од 20 региона Европе у којима је мање од 35 одсто становништва куповало преко интернета, најмање их је у Бугарској где мање од један од 5 људи користи е-трговину. 

Експлозија онлајн куповине изазвана Темуом

Према последњим подацима Народне Банке Србије (НБС) грађани Србије су у другом тромесечју 2024. године обавили 19,2 милиона куповина на интернету, што је у односу на исти период прошле године, повећање од 36,1 одсто. 

Вредност трансакција у динарима износила је 36,3 милијарде (309 милиона евра), а у страним валутама 184,7 милиона евра и 55 милиона долара. Укупно у динарима, еврима и доларима, грађани су за три месеца потрошили новац у износу од преко 540 милиона евра. 

Ови подаци показују да потрошачи највише купују на домаћим интернет продавницама. 

Председница Републичке уније потрошача Весна Перинчић истиче да експанзија куповине преко интернета захтева и довољно оспособљене и информационо спретне потрошаче за коришћење услуга онлајн куповине. 

– Нови тржишни оквир захтева и нову категорију потрошача који су упућени у тај начин трговине и који су вешти у информационим технологијама како би били максимално заштићени, у смислу да се обазриво понашају. Пре свега, да не прихватају остављање својих личних података како би добили одређене попусте или да неконтролисано кликћу да нешто прихватају, а да ни не знају да су било шта прихватили. Ту се јавља низ проблема и злоупотребе података личност и- каже Перинчић. 

Права експлозија догодила се од када је у мају ове године кинеска платформа за онлајн трговину Тему постала доступна грађанима Србије. Агресивна маркетиншка кампања учинила је Тему не само глобално конкурентном, него и врло популарном међу купцима у Србији. 

Пошта Србије забележила је повећање броја пошиљки од око 60 одсто од када је кренула апликација Тему, изјавио је за ФоНет Зоран Анђелковић, вршилац дужности директора Јавног предузећа Пошта Србије. 

– Ако смо у мају имали на месечном нивоу 953 хиљаде пошиљки, које смо доставили без Темуа, у августу је то било 1,68 милиона, што је више од 600 хиљада нових пошиљки – каже Анђелковић. 

У односу на Алиекспрес, потрошачима давно позната платформа, Тему се учини као освежење у погледу знатно нижих цена, могућности бесплатне поштарине и атрактивних понуда и попуста. 

Купци у Србији могу да рачунају на Закон о заштити потрошача уколико дође до проблема приликом онлајн куповине на домаћим платформама, али и на законе Европске Уније уколико поручују преко платформи које су у оквиру ЕУ. 

Мада не подлеже домаћим законима или законима ЕУ, Тему има могућност изјављивања рекламације и политику враћања робе и ту даје чак боље услове него што даје наш закон. Потрошач има право да се предомисли и врати производ у року од 90 дана, док наш закон прописује рок од 14 дана. 

У међувремену, разне контроверзе које прате ову апликацију довеле су до тога да Европска комисија покрене истрагу против кинеске платформе која се односе на кршење правила о заштити потрошача и продаји небезбедних производа. Према речима Весне Перинчић, ту се стандарди Србије не поклапају са стандардима ЕУ. 

– Оно што је проблем и што је препознато у земљама ЕУ у вези је са законом о безбедности производа опште употребе. Да би се пустио у промет било какав технички производ, попут дечијих играчака и техничке робе, он мора да прође одређену контролу од стране сертификационих тела и да поседује ознаку која указује на безбедност. Због тога има повика у земљама ЕУ, јер се појављују дечије играчке које садрже већу количину хемијских супстанци који нису усклађени са стандардима ЕУ који се односе на безбедност тих производа. Савет је да се не купују конкретно дечије играчке- истиче Перинчић, пише Данас.

(Bizportal.rs)