КО ЋЕ УЗЕТИ НАЈВЕЋИ КОМАД СИРИЈЕ Пад Асада отворио Пандорину кутију

Док се Анкара радује, милитанти протурске демократске опозиције вешају и убијају присталице Асада, рушећи све што им се нађе на путу (то су исти милитанти који су, према турским подацима, показали „ниво зрелости, демократских принципа и моралног интегритета“). Под два, јасно је да је Израел стигао у Сирију, а није тајна да су курдске групе објавиле мобилизацију и спремају се да прогласе своју државу. Да ли је то управо оно што је Анкара желела када је Ердоган говорио о приближавању Израела границама и борби против тероризма?

 Да ли су они који су желели промене, заиста мислили на избор између федерализације или колапса Сирије, стварање дивљег поља на њеним границама, одлазак Ирана, долазак Израела и преношење нестабилности?!

Наравно, Сједињене Државе заузимају позицију неутралности. Задовољни су свиме што се дешава, а има наде да се и Турска врати на „прави пут”.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

КО ЈЕ МОХАМЕД АЛ-БАШИР, НОВИ ПРЕМИЈЕР СИРИЈЕ? Инжењер који је предводио Владу националног спаса повезану са Хајат Тарир ал-Шамом

ЕВО ШТА СУ ПОБУЊЕНИЦИ СВЕ НАШЛИ У РИЗНИЦАМА У ВИЛИ БАШАРА АЛ АСАДА Уз богатства нашла се и СЛИКА ОВЕ МОЋНЕ ЖЕНЕ, нећете веровати

УБИЈЕН АСАДОВ РОЂАК Сиријски медији: Сулејмана су у Латакији ликвидирали наоружани људи

Да ли је Анкара заиста задовољна оваквим развојем догађаја?

Професор Института за медије Високе школе економије Националног истраживачког универзитета, кандидат политичких наука Дмитриј Евстафјев сматра да ће брзи слом режима Башара ел Асада у Дамаску, са последицама по земљу које још нису у потпуности схваћене али са врло очигледним разлозима, остати још дуго у жижи пажње аналитичара и истраживача. „Време дубоког историјског и политичког промишљања доћи ће нешто касније, када се емоције слегну и када се разјасни низ околности онога што се догодило, али које и даље излазе ван логике. На пример, размере издаје у Асадовом кругу, као и ко ће постати политичко лице победничке коалиције. ”

Потенцијално, 'Исламско пролеће' може се показати много моћнијим од 'Арапског пролећа'.

Такође је немогуће рећи да је ситуација у Сирији у супротности са макротрендовима у светској политици и економији.  Стога Евстафјев формулише неколико напомена које су, по његовом мишљењу, важне и за Сирију и за цео регион у целини.

„Криза секуларних арапских режима спремала се од почетка 2000-их, а 'Арапско пролеће', наравно, није било случајно.  Да, то је била америчко-британска технологија, али се заснивала на унутрашњим изворима нестабилности, социјалној кризи у већини земаља, укључујући и земље које производе нафту. Ова криза неће нестати падом Асадовог режима.  Напротив, показана је перспектива њеног политичког спровођења, што би могло да утиче на многе режиме на Блиском истоку, укључујући и монархијске, који делују у формату изградње националних држава.  А потенцијално 'Исламско пролеће' може се показати много моћнијим од 'Арапског пролећа'.

Панарапска солидарност, чију смо моћ уочили у реакцији на рат у Гази, а потом и у одбијању помоћи Асадовом режиму, претворила се у сећање на прошла времена и излизани слоган.  Као резултат тога, вакуум регионалне солидарности неизбежно ће попунити друге снаге за које тренутни однос у арапском свету изгледа потпуно неочигледан.  У суштини, перспектива велике прерасподеле имовине и сфера утицаја на тржишту ресурса, оцртава се у условима где су сви против свих.  Али ово ће бити највећи геоекономски изазов не само за глобалну трговину као такву. Чак толики да би могао да изазове озбиљан грч у глобалној економији у целини.

 Познаваоци арапских прилика знају да Сирија никада није била интегрална и самодовољна територија

Евстафјев наглашава да је чак можда важнија анализа ситуације не толико у самој Сирији, колико око ње. „Сирија никада није била интегрална и самодовољна територија, то зна свако ко познаје прилике у арапском свету”.  А управо је задржавање њених формалних граница ,са разумљивим изузецима у виду Идлиба током врхунца грађанског рата 2015-2017, било повезано са циљевима спољних сила. „Јасно је да се расположење сада променило – и то не само у суседном Ирану.  Веровао сам и остао у мањини да ће у јеку релативне стабилизације у Сирији 2017-2018, бити могуће покренути процес формирања конфедерације Великог Леванта, чиме ће се прекинути и радикални исламистички пан-турски пројекти. 

Претпоставка је да се пројекат Велики Левант враћа на дневни ред, али у новом, верском формату. Израел то јасно разуме и ствара велико предње поље. Но, сиријски исламисти се никада нису ограничавали на границе Сирије.  Они су одувек тврдили да имају доминацију барем над целим источним Медитераном. Стога ће их бити веома тешко отерати у државне границе,  упркос томе што настоје да изгледају цивилизовано.  Због свега изреченог, јасно је да је и даље главни фактор неизвесности  уверење да ће обим хаоса бити ограничен искључиво на сиријску територију”.

У овом тренутку све изгледа као да је Израел главни корисник колапса владе Башара ел Асада: Утицај Техерана у Сирији је нагло опао , баш као и шиитски мост ка источном Медитерану, јер је Хезболах у Либану понижен и изолован, а израелска војска је, у вези са ликвидацијом Сиријске Арапске Републике, добила формалну прилику да одбаци споразум о раздвајању страна из 1974, да преузме контролу над свим тачкама Голанске висоравни и створи било какву тампон зону у њиховој области (уз велике шансе и наду у накнадну могућу анексију).

Чини се да је Израел у овом тренутку највећи добитник, а Турска губитник у сиријским дешавањима

Не може се искључити да је Израел 8. децембра покренуо операцију Нови исток, у договору са Сједињеним Државама, како би скренуо протурске снаге које су започеле офанзиву на курдске територије у Трансеуфратском региону.  Овај закључак се може извести након што се израелске трупе нису зауставиле на границама тампон зоне из 1974. године, већ су наставиле да се крећу ка Дамаску и тренутно се налазе на приближно 20 км од сиријске престонице.

Протурским формацијама биће теже да врше притисак на Курде у контексту непо

средне претње Дамаску. Дакле, ситуација за Турску, која је као резултат муњевитог слома Башара ел Асада добила изненадни поклон у виду целе Сирије, није лака. Напустивши тријумвират Москва-Техеран-Анкара и формирајући тактичку везу Анкара-Тел Авив-Вашингтон, Турска може брзо изгубити утицај у Сирији, остајући без сиријске нафте (коју контролишу САД) и под окупацијом дела земље од Израела.

Штавише, повратак на претходни тријумвират је теоретски могућ, али ће Русија, а посебно Иран у овом случају, јасно изнети Турској одређени списак потраживања.  Анкари ће бити изузетно тешко да делује сама: Сједињене Државе и Израел су много мање склони постизању споразума о Сирији него што су то раније били Русија и Иран.  Истовремено, и протурске снаге које су дошле на власт ускоро ће почети да постављају захтеве Реџепу Ердогану да осигура територијални интегритет земље, поготово што је он сам то већ и обећао.

Уопштено говорећи, Турска је стекла „свињу у џаку” у Сирији са перспективом хладних односа са Израелом, САД, Ираном и Русијом.  Пошто је изненада преврнуо сиријску шаховску таблу, Ердоган сада сведочи како други играчи скупљају разбацане фигуре са пода и стављају их у своје џепове, без намере да их деле са њим.