DNEVNIK ISTRAŽUJE
KO ĆE UZETI NAJVEĆI KOMAD SIRIJE Pad Asada otvorio Pandorinu kutiju
Dok je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kiptio od besa, upućujući reči prezira protiv Izraela, jedan mudri stari Jevrejin je rekao „da će uskoro od nekoga zajedno praviti humus”. Jasno je i od koga.
Dok se Ankara raduje, militanti proturske demokratske opozicije vešaju i ubijaju pristalice Asada, rušeći sve što im se nađe na putu (to su isti militanti koji su, prema turskim podacima, pokazali „nivo zrelosti, demokratskih principa i moralnog integriteta“). Pod dva, jasno je da je Izrael stigao u Siriju, a nije tajna da su kurdske grupe objavile mobilizaciju i spremaju se da proglase svoju državu. Da li je to upravo ono što je Ankara želela kada je Erdogan govorio o približavanju Izraela granicama i borbi protiv terorizma?
Da li su oni koji su želeli promene, zaista mislili na izbor između federalizacije ili kolapsa Sirije, stvaranje divljeg polja na njenim granicama, odlazak Irana, dolazak Izraela i prenošenje nestabilnosti?!
Naravno, Sjedinjene Države zauzimaju poziciju neutralnosti. Zadovoljni su svime što se dešava, a ima nade da se i Turska vrati na „pravi put”.
PROČITAJTE JOŠ
KO JE MOHAMED AL-BAŠIR, NOVI PREMIJER SIRIJE? Inženjer koji je predvodio Vladu nacionalnog spasa povezanu sa Hajat Tarir al-Šamom
EVO ŠTA SU POBUNJENICI SVE NAŠLI U RIZNICAMA U VILI BAŠARA AL ASADA Uz bogatstva našla se i SLIKA OVE MOĆNE ŽENE, nećete verovati
UBIJEN ASADOV ROĐAK Sirijski mediji: Sulejmana su u Latakiji likvidirali naoružani ljudi
Da li je Ankara zaista zadovoljna ovakvim razvojem događaja?
Profesor Instituta za medije Visoke škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta, kandidat političkih nauka Dmitrij Evstafjev smatra da će brzi slom režima Bašara el Asada u Damasku, sa posledicama po zemlju koje još nisu u potpunosti shvaćene ali sa vrlo očiglednim razlozima, ostati još dugo u žiži pažnje analitičara i istraživača. „Vreme dubokog istorijskog i političkog promišljanja doći će nešto kasnije, kada se emocije slegnu i kada se razjasni niz okolnosti onoga što se dogodilo, ali koje i dalje izlaze van logike. Na primer, razmere izdaje u Asadovom krugu, kao i ko će postati političko lice pobedničke koalicije. ”
Potencijalno, 'Islamsko proleće' može se pokazati mnogo moćnijim od 'Arapskog proleća'.
Takođe je nemoguće reći da je situacija u Siriji u suprotnosti sa makrotrendovima u svetskoj politici i ekonomiji. Stoga Evstafjev formuliše nekoliko napomena koje su, po njegovom mišljenju, važne i za Siriju i za ceo region u celini.
„Kriza sekularnih arapskih režima spremala se od početka 2000-ih, a 'Arapsko proleće', naravno, nije bilo slučajno. Da, to je bila američko-britanska tehnologija, ali se zasnivala na unutrašnjim izvorima nestabilnosti, socijalnoj krizi u većini zemalja, uključujući i zemlje koje proizvode naftu. Ova kriza neće nestati padom Asadovog režima. Naprotiv, pokazana je perspektiva njenog političkog sprovođenja, što bi moglo da utiče na mnoge režime na Bliskom istoku, uključujući i monarhijske, koji deluju u formatu izgradnje nacionalnih država. A potencijalno 'Islamsko proleće' može se pokazati mnogo moćnijim od 'Arapskog proleća'.
Panarapska solidarnost, čiju smo moć uočili u reakciji na rat u Gazi, a potom i u odbijanju pomoći Asadovom režimu, pretvorila se u sećanje na prošla vremena i izlizani slogan. Kao rezultat toga, vakuum regionalne solidarnosti neizbežno će popuniti druge snage za koje trenutni odnos u arapskom svetu izgleda potpuno neočigledan. U suštini, perspektiva velike preraspodele imovine i sfera uticaja na tržištu resursa, ocrtava se u uslovima gde su svi protiv svih. Ali ovo će biti najveći geoekonomski izazov ne samo za globalnu trgovinu kao takvu. Čak toliki da bi mogao da izazove ozbiljan grč u globalnoj ekonomiji u celini.
Poznavaoci arapskih prilika znaju da Sirija nikada nije bila integralna i samodovoljna teritorija
Evstafjev naglašava da je čak možda važnija analiza situacije ne toliko u samoj Siriji, koliko oko nje. „Sirija nikada nije bila integralna i samodovoljna teritorija, to zna svako ko poznaje prilike u arapskom svetu”. A upravo je zadržavanje njenih formalnih granica ,sa razumljivim izuzecima u vidu Idliba tokom vrhunca građanskog rata 2015-2017, bilo povezano sa ciljevima spoljnih sila. „Jasno je da se raspoloženje sada promenilo – i to ne samo u susednom Iranu. Verovao sam i ostao u manjini da će u jeku relativne stabilizacije u Siriji 2017-2018, biti moguće pokrenuti proces formiranja konfederacije Velikog Levanta, čime će se prekinuti i radikalni islamistički pan-turski projekti.
Pretpostavka je da se projekat Veliki Levant vraća na dnevni red, ali u novom, verskom formatu. Izrael to jasno razume i stvara veliko prednje polje. No, sirijski islamisti se nikada nisu ograničavali na granice Sirije. Oni su oduvek tvrdili da imaju dominaciju barem nad celim istočnim Mediteranom. Stoga će ih biti veoma teško oterati u državne granice, uprkos tome što nastoje da izgledaju civilizovano. Zbog svega izrečenog, jasno je da je i dalje glavni faktor neizvesnosti uverenje da će obim haosa biti ograničen isključivo na sirijsku teritoriju”.
U ovom trenutku sve izgleda kao da je Izrael glavni korisnik kolapsa vlade Bašara el Asada: Uticaj Teherana u Siriji je naglo opao , baš kao i šiitski most ka istočnom Mediteranu, jer je Hezbolah u Libanu ponižen i izolovan, a izraelska vojska je, u vezi sa likvidacijom Sirijske Arapske Republike, dobila formalnu priliku da odbaci sporazum o razdvajanju strana iz 1974, da preuzme kontrolu nad svim tačkama Golanske visoravni i stvori bilo kakvu tampon zonu u njihovoj oblasti (uz velike šanse i nadu u naknadnu moguću aneksiju).
Čini se da je Izrael u ovom trenutku najveći dobitnik, a Turska gubitnik u sirijskim dešavanjima
Ne može se isključiti da je Izrael 8. decembra pokrenuo operaciju Novi istok, u dogovoru sa Sjedinjenim Državama, kako bi skrenuo proturske snage koje su započele ofanzivu na kurdske teritorije u Transeufratskom regionu. Ovaj zaključak se može izvesti nakon što se izraelske trupe nisu zaustavile na granicama tampon zone iz 1974. godine, već su nastavile da se kreću ka Damasku i trenutno se nalaze na približno 20 km od sirijske prestonice.
Proturskim formacijama biće teže da vrše pritisak na Kurde u kontekstu nepo
sredne pretnje Damasku. Dakle, situacija za Tursku, koja je kao rezultat munjevitog sloma Bašara el Asada dobila iznenadni poklon u vidu cele Sirije, nije laka. Napustivši trijumvirat Moskva-Teheran-Ankara i formirajući taktičku vezu Ankara-Tel Aviv-Vašington, Turska može brzo izgubiti uticaj u Siriji, ostajući bez sirijske nafte (koju kontrolišu SAD) i pod okupacijom dela zemlje od Izraela.
Štaviše, povratak na prethodni trijumvirat je teoretski moguć, ali će Rusija, a posebno Iran u ovom slučaju, jasno izneti Turskoj određeni spisak potraživanja. Ankari će biti izuzetno teško da deluje sama: Sjedinjene Države i Izrael su mnogo manje skloni postizanju sporazuma o Siriji nego što su to ranije bili Rusija i Iran. Istovremeno, i proturske snage koje su došle na vlast uskoro će početi da postavljaju zahteve Redžepu Erdoganu da osigura teritorijalni integritet zemlje, pogotovo što je on sam to već i obećao.
Uopšteno govoreći, Turska je stekla „svinju u džaku” u Siriji sa perspektivom hladnih odnosa sa Izraelom, SAD, Iranom i Rusijom. Pošto je iznenada prevrnuo sirijsku šahovsku tablu, Erdogan sada svedoči kako drugi igrači skupljaju razbacane figure sa poda i stavljaju ih u svoje džepove, bez namere da ih dele sa njim.
