ЕВО ЗАШТО СЕ ПЕТАК 13. СМАТРА НЕСРЕЋНИМ Прате га БИЗАРНА ВЕРОВАЊА, пазите да не урадите ОВО

Попут мита о преласку црне мачке преко вашег пута или разбијања огледала, тако је и идеја да један специфичан дан заправо "несрећан", дубоко усађена у нашу свест, чак и ако не можемо сасвим да објаснимо - зашто и откуд тај обичај?

А за то постоји чак и назив, опис ирационалног страха од датума: "параскевидекатриафобија", односно специјализовани облик "трискаидекафобије", страха од броја 13.

Занимљиво је да ово није универзално сујеверје, па је тако, рецимо у Грчкој и земљама шпанског говорног подручја уторак 13. - дан лоше среће, док је у Италији петак 17. онај датум који се дочекује са страхом.

Настанак сујеверја

Као и код многих сујеверја која су се развила током времена и у различитим културама, тешко је прецизно одредити порекло петка 13. Оно што знамо, међутим, јесте да су и петак и број 13 у одређеним културама кроз историју сматрани несрећним. У својој књизи „Изванредно порекло свакодневних ствари“, Чарлс Панати везује концепт проклетства до нордијске митологије, када је Локи, бог несташлука, срушио капију на банкету у Валхали, чиме је број присутних богова достигао 13. Преварен од Локија, слепи бог Ходр је стрелом са врхом имеле устрелио свог брата Балдера, бога светлости, радости и доброте, убивши га истог тренутка.

Из Скандинавије, како објашњава Панати, сујеверје се затим проширило на југ широм Европе, где се устоличило дуж Медитерана почетком хришћанске ере. Ту се снага бројева зацементирала кроз причу о Тајној вечери, којој су присуствовали Исус Христ и његови ученици на Велики четвртак. Тринаести и најозлоглашенији гост који је стигао, Јуда Искариотски, био је ученик који је издао Исуса, што је довело до његовог распећа на Велики петак.

У библијској традицији, концепт несрећних петака сеже чак и даље од распећа: каже се да је петак дан када су Адам и Ева јели забрањено воће са Дрвета знања; дан када је Каин убио свог брата Авеља; дан када је срушен Соломонов храм; и дан када је Нојева барка запловила у Велики потоп.

Међутим, тек у 19. веку петак 13. је постао синоним за несрећу: како Стив Руд објашњава у „Пингвинском водичу за сујеверја Британије и Ирске“, комбинација петка и броја 13 је викторијански изум. Године 1907., објављивање популарног романа Томаса В. Лосона „Петак, тринаести” заокупило је машту својом причом о бескрупулозном брокеру који је искористио сујеверја око тог датума да намерно сруши берзу.

Затим стижу осамдесете, где убица под хокејском маском по имену Џејсон Вурхис у франшизи слешер филмова „Петак 13.“ закуцава славу овог датума у модерној западној култури. И потом долази роман Дена Брауна из 2003. „Да Винчијев код“, који је помогао популаризацији нетачне тврдње да је сујеверје настало хапшењем стотина припадника витезова темплара у петак, 13. октобра 1307. године.

С обзиром на све наводне доказе о баксузлуку овог дана, разумљиво је да и сами верујете да је петак 13. заиста злокобан. Међутим, ако копамо дубље, такође ћемо пронаћи доказе да су и петак и број 13 дуго сматрани предзнаком среће.

У паганским временима, на пример, веровало се да петак има јединствену везу са божанским женама. Први траг се заправо може наћи у енглеском називу дана петак - "Friday", који је изведен из старог енглеског и значи „дан Фрига“. И краљица Асгарда и моћна богиња неба у нордијској митологији, Frigg (позната и као Frigga) била је повезана са љубављу, браком и мајчинством.

Она је пружала заштиту домовима и породицама, одржавала друштвени ред и могла је да плете судбину као што је правила облаке. Такође је поседовала вештину пророчанства и могла је да подари или уклони плодност. С друге стране, Фреја, богиња љубави, плодности и рата са којом се Фриг често повезивала, била је обдарена да изводи магију, предвиђа будућност и одређује ко ће погинути у биткама. За њу се говорило да се вози на кочијама које вуку две црне мачке. Ове богиње су обожаване широм Европе и, због ових асоцијација, петак је сматран срећним даном за брак од стране нордијских и тевтонских народа.

У међувремену, предхришћанске културе и културе које обожавају богиње дуго су сматрале број 13 великим бројем због његове везе са бројем лунарних и менструалних циклуса који се дешавају у календарској години. Плодност је била цењена у паганска времена, а уметничка дела су често повезивала менструацију, плодност и фазе месеца.

Узмите Венеру од Лосела, око 25.000 година стару кречњачку резбарију која приказује раскошну женску фигуру која једном руком држи свој труднички стомак, а у другој држи рог у облику полумесеца са 13 зареза. Многи научници верују да је фигурица можда представљала богињу плодности у ритуалу или церемонији, док се 13 редова обично чита као референца на лунарни или менструални циклус, од којих оба симболизују женску моћ.

Преписивање репутације

Међутим, како је хришћанство добило замах у средњем веку, паганство је било у супротности са новом патријархалном вером. Не само да су се њене вође противиле обожавању више богова и богиња, већ су прослављање петка, броја 13, и богиња које су призивале љубав, секс, плодност, магију и задовољство, сматране несветим.

Међутим, ова божанства су била толико поштована да је покушај да се натерају људе да их се одрекну показало као прави изазов. Али хришћанске власти су упорне у својој кампањи, жигошећи и божанства и жене које су их обожавале вештицама.

- Када су нордијска и германска племена прешла у хришћанство, Фрига је од срамоте прогнана на врх планине и означена као вештица - пише Панати: - Веровало се да сваког петка злобна богиња сазива састанак са још једанаест вештица, плус ђаволом — скуп од тринаест — и смишља злу судбину за наредну недељу.

Ових дана, наравно, петак 13. још увек прогања западњачку машту. Али са разговорима о улози коју је мизогинија играла у ућуткивању моћних жена кроз историју која је сада у мејнстриму, можда би наратив о овом несрећном датуму и женским божанствима повезаним с њим ускоро могао да буде ућуткан.