EVO ZAŠTO SE PETAK 13. SMATRA NESREĆNIM Prate ga BIZARNA VEROVANJA, pazite da ne uradite OVO

Poput mita o prelasku crne mačke preko vašeg puta ili razbijanja ogledala, tako je i ideja da jedan specifičan dan zapravo "nesrećan", duboko usađena u našu svest, čak i ako ne možemo sasvim da objasnimo - zašto i otkud taj običaj?

A za to postoji čak i naziv, opis iracionalnog straha od datuma: "paraskevidekatriafobija", odnosno specijalizovani oblik "triskaidekafobije", straha od broja 13.

Zanimljivo je da ovo nije univerzalno sujeverje, pa je tako, recimo u Grčkoj i zemljama španskog govornog područja utorak 13. - dan loše sreće, dok je u Italiji petak 17. onaj datum koji se dočekuje sa strahom.

Nastanak sujeverja

Kao i kod mnogih sujeverja koja su se razvila tokom vremena i u različitim kulturama, teško je precizno odrediti poreklo petka 13. Ono što znamo, međutim, jeste da su i petak i broj 13 u određenim kulturama kroz istoriju smatrani nesrećnim. U svojoj knjizi „Izvanredno poreklo svakodnevnih stvari“, Čarls Panati vezuje koncept prokletstva do nordijske mitologije, kada je Loki, bog nestašluka, srušio kapiju na banketu u Valhali, čime je broj prisutnih bogova dostigao 13. Prevaren od Lokija, slepi bog Hodr je strelom sa vrhom imele ustrelio svog brata Baldera, boga svetlosti, radosti i dobrote, ubivši ga istog trenutka.

Iz Skandinavije, kako objašnjava Panati, sujeverje se zatim proširilo na jug širom Evrope, gde se ustoličilo duž Mediterana početkom hrišćanske ere. Tu se snaga brojeva zacementirala kroz priču o Tajnoj večeri, kojoj su prisustvovali Isus Hrist i njegovi učenici na Veliki četvrtak. Trinaesti i najozloglašeniji gost koji je stigao, Juda Iskariotski, bio je učenik koji je izdao Isusa, što je dovelo do njegovog raspeća na Veliki petak.

U biblijskoj tradiciji, koncept nesrećnih petaka seže čak i dalje od raspeća: kaže se da je petak dan kada su Adam i Eva jeli zabranjeno voće sa Drveta znanja; dan kada je Kain ubio svog brata Avelja; dan kada je srušen Solomonov hram; i dan kada je Nojeva barka zaplovila u Veliki potop.

Međutim, tek u 19. veku petak 13. je postao sinonim za nesreću: kako Stiv Rud objašnjava u „Pingvinskom vodiču za sujeverja Britanije i Irske“, kombinacija petka i broja 13 je viktorijanski izum. Godine 1907., objavljivanje popularnog romana Tomasa V. Losona „Petak, trinaesti” zaokupilo je maštu svojom pričom o beskrupuloznom brokeru koji je iskoristio sujeverja oko tog datuma da namerno sruši berzu.

Zatim stižu osamdesete, gde ubica pod hokejskom maskom po imenu Džejson Vurhis u franšizi slešer filmova „Petak 13.“ zakucava slavu ovog datuma u modernoj zapadnoj kulturi. I potom dolazi roman Dena Brauna iz 2003. „Da Vinčijev kod“, koji je pomogao popularizaciji netačne tvrdnje da je sujeverje nastalo hapšenjem stotina pripadnika vitezova templara u petak, 13. oktobra 1307. godine.

S obzirom na sve navodne dokaze o baksuzluku ovog dana, razumljivo je da i sami verujete da je petak 13. zaista zlokoban. Međutim, ako kopamo dublje, takođe ćemo pronaći dokaze da su i petak i broj 13 dugo smatrani predznakom sreće.

U paganskim vremenima, na primer, verovalo se da petak ima jedinstvenu vezu sa božanskim ženama. Prvi trag se zapravo može naći u engleskom nazivu dana petak - "Friday", koji je izveden iz starog engleskog i znači „dan Friga“. I kraljica Asgarda i moćna boginja neba u nordijskoj mitologiji, Frigg (poznata i kao Frigga) bila je povezana sa ljubavlju, brakom i majčinstvom.

Ona je pružala zaštitu domovima i porodicama, održavala društveni red i mogla je da plete sudbinu kao što je pravila oblake. Takođe je posedovala veštinu proročanstva i mogla je da podari ili ukloni plodnost. S druge strane, Freja, boginja ljubavi, plodnosti i rata sa kojom se Frig često povezivala, bila je obdarena da izvodi magiju, predviđa budućnost i određuje ko će poginuti u bitkama. Za nju se govorilo da se vozi na kočijama koje vuku dve crne mačke. Ove boginje su obožavane širom Evrope i, zbog ovih asocijacija, petak je smatran srećnim danom za brak od strane nordijskih i tevtonskih naroda.

U međuvremenu, predhrišćanske kulture i kulture koje obožavaju boginje dugo su smatrale broj 13 velikim brojem zbog njegove veze sa brojem lunarnih i menstrualnih ciklusa koji se dešavaju u kalendarskoj godini. Plodnost je bila cenjena u paganska vremena, a umetnička dela su često povezivala menstruaciju, plodnost i faze meseca.

Uzmite Veneru od Losela, oko 25.000 godina staru krečnjačku rezbariju koja prikazuje raskošnu žensku figuru koja jednom rukom drži svoj trudnički stomak, a u drugoj drži rog u obliku polumeseca sa 13 zareza. Mnogi naučnici veruju da je figurica možda predstavljala boginju plodnosti u ritualu ili ceremoniji, dok se 13 redova obično čita kao referenca na lunarni ili menstrualni ciklus, od kojih oba simbolizuju žensku moć.

Prepisivanje reputacije

Međutim, kako je hrišćanstvo dobilo zamah u srednjem veku, paganstvo je bilo u suprotnosti sa novom patrijarhalnom verom. Ne samo da su se njene vođe protivile obožavanju više bogova i boginja, već su proslavljanje petka, broja 13, i boginja koje su prizivale ljubav, seks, plodnost, magiju i zadovoljstvo, smatrane nesvetim.

Međutim, ova božanstva su bila toliko poštovana da je pokušaj da se nateraju ljude da ih se odreknu pokazalo kao pravi izazov. Ali hrišćanske vlasti su uporne u svojoj kampanji, žigošeći i božanstva i žene koje su ih obožavale vešticama.

- Kada su nordijska i germanska plemena prešla u hrišćanstvo, Friga je od sramote prognana na vrh planine i označena kao veštica - piše Panati: - Verovalo se da svakog petka zlobna boginja saziva sastanak sa još jedanaest veštica, plus đavolom — skup od trinaest — i smišlja zlu sudbinu za narednu nedelju.

Ovih dana, naravno, petak 13. još uvek proganja zapadnjačku maštu. Ali sa razgovorima o ulozi koju je mizoginija igrala u ućutkivanju moćnih žena kroz istoriju koja je sada u mejnstrimu, možda bi narativ o ovom nesrećnom datumu i ženskim božanstvima povezanim s njim uskoro mogao da bude ućutkan.