ЗАСТРАШУЈУЋА СТАТИСТИКА ОТКРИВА
ОВО ЈЕ НАЈВЕЋА ПОШАСТ ДИГИТАЛНОГ СВЕТА Уходимо децу, садашње и бивше партнере СВАКА ПЕТА ОСОБА БИЛА ЖРТВА САЈБЕР НАСИЉА
Друштвене мреже поделиле су се коментаришући билборд који је недавно освануо на једној београдској улици, с овим речима „Марија, волим те, дај ми још једну шансу, молим те, хоћу да попричамо”.
Неки су се дивили топлим речима мушкарца који изјављује љубав, док су други, претежно жене, указивале на то да ти неприлични, претерани гестови указују на нарцисоидни поремећај личности и највероватније злостављање у вези.
Ови други су, сасвим је могуће, у праву, јер је, према истраживањима компаније „Касперски”, 21 посто особа искусило неки облик дигиталног узнемиравања од особе с којом су или су биле у романтичној вези. Њих осам посто добило је нежељене мејл поруке, СМС или поруке на друштвеним медијима, седам посто било је снимано или сликано без њиховог знања или пристанка, пет посто физички је било ухођено, четири посто искусило хаковање налога на друштвеним медијима или мејла од стране партнера или бившег партнера, а један посто имало је сталкервер или алатку за мониторинг, инсталирану на уређају без њиховог пристанка. Ови подаци односе се на случајеве који су пријављени овој компанији, док су општи проценти много већи.
Прилично је застрашујуће да причамо о петини људи која је прошла кроз дигитално узнемиравање. Када се ови подаци разбију по старосним групама, може се уочити да узнемиравање расте међу млађима, док код групе 40-50 година пада. Ово је прави тренутак да се запитате да ли сте лично, у оквиру фирме или у приватном животу, доживели нешто слично.
- Иначе, у нашем истраживању од 1.000 учесника, њих 55 посто пријавило је да је на неки начин било ухођено – рекао је Драган Давидовић, генерални директор компаније „Касперски” за источну Европу. Од тога 15 посто кроз апликацију на телефону, осам посто кроз приступ веб камери, седам посто кроз апликације за лаптоп, пет пото кроз неки од уређаја за праћење (то су мали тагови који се стављају на торбу) и неко ко је с вама у романтичној вези може да прати ваше кретање у реалном времену.
Ни медији нису имуни
Скоро две трећине новинарки пријављује претње, сексистичко злостављање, застрашивање и узнемиравање током обављања свог посла. Више од 25 посто злостављања новинарки укључује претње породици и пријатељима које се дешавају онлајн. Нешто више од 20 посто (21,1 одсто) испитаних новинарки пријавило је надзор својих дигиталних налога, а 20,3 одсто је пријавило хаковање налога.
Интересантно је да је четири посто учесника пријавило ухођење кроз паметне кућне уређаје. Како је Давидовић рекао, „жртве” могу да постану и паметне климе, практично сваки уређај прикључен на WiFi. Све ваше инструкције држе се на клауду, а ако успеју да га хакују, знаће и када сте стигли кући, до када нисте у стану, практично, могу да предвиде ваше понашање.
Надзор се најчешће оправдава бригом, а сви смо „седирани” примерима надзора над децом. Њих пратимо преко апликација на телефону и паметним сатовима, а одатле до праћења супружника или партнера није тешко доћи. А ако се сва ова технологија нађе у погрешним рукама неког ко није у стању да поднесе НЕ, добијамо сталкере и злостављаче.
Тако је национално истраживање о сексуалном узнемиравању и нападима показало да је 67 посто жртава познавало своје узнемириваче, при чему тај проценат расте на 71 одсто међу особама млађим од 35 година. Поред тога, исто истраживање је показало да је 41 одсто жена и 22 одсто мушкараца искусило сајбер сексуално узнемиравање, које укључује узнемиравање путем дигиталних комуникационих канала као што су СМС, мејл и друштвене мреже.
У Србији се узнемиравање путем СМС порука, мејлова или друштвених мрежа након раскида везе или развода може квалификовати као кривично дело прогањање. Према Кривичном законику, прогањање чини онај ко у одређеном временском периоду другу особу, без њеног пристанка, прати, уходи, злоупотребљава њене податке или је узнемирава путем телефона, директном комуникацијом, слањем СМС порука, мејлова или путем друштвених мрежа.
Ово кривично дело уведено је изменама Кривичног законика 2016. године, а за њега је предвиђена казна затвора од три месеца до пет година. Међутим, мало која жена успела је да пробије силне баријере које су постављене пред њу, како би пријавила злостављача, јер нам недостаје и обука везана за овакву врсту злостављања. Велом тајне покривена су злостављања осетљивих група – малолетника, ЛГБТ особа, особа с инвалидитетом. О томе тек треба да се прича.
И. Радоичић