ZASTRAŠUJUĆA STATISTIKA OTKRIVA
OVO JE NAJVEĆA POŠAST DIGITALNOG SVETA Uhodimo decu, sadašnje i bivše partnere SVAKA PETA OSOBA BILA ŽRTVA SAJBER NASILJA
Društvene mreže podelile su se komentarišući bilbord koji je nedavno osvanuo na jednoj beogradskoj ulici, s ovim rečima „Marija, volim te, daj mi još jednu šansu, molim te, hoću da popričamo”.
Neki su se divili toplim rečima muškarca koji izjavljuje ljubav, dok su drugi, pretežno žene, ukazivale na to da ti neprilični, preterani gestovi ukazuju na narcisoidni poremećaj ličnosti i najverovatnije zlostavljanje u vezi.
Ovi drugi su, sasvim je moguće, u pravu, jer je, prema istraživanjima kompanije „Kasperski”, 21 posto osoba iskusilo neki oblik digitalnog uznemiravanja od osobe s kojom su ili su bile u romantičnoj vezi. Njih osam posto dobilo je neželjene mejl poruke, SMS ili poruke na društvenim medijima, sedam posto bilo je snimano ili slikano bez njihovog znanja ili pristanka, pet posto fizički je bilo uhođeno, četiri posto iskusilo hakovanje naloga na društvenim medijima ili mejla od strane partnera ili bivšeg partnera, a jedan posto imalo je stalkerver ili alatku za monitoring, instaliranu na uređaju bez njihovog pristanka. Ovi podaci odnose se na slučajeve koji su prijavljeni ovoj kompaniji, dok su opšti procenti mnogo veći.
Prilično je zastrašujuće da pričamo o petini ljudi koja je prošla kroz digitalno uznemiravanje. Kada se ovi podaci razbiju po starosnim grupama, može se uočiti da uznemiravanje raste među mlađima, dok kod grupe 40-50 godina pada. Ovo je pravi trenutak da se zapitate da li ste lično, u okviru firme ili u privatnom životu, doživeli nešto slično.
- Inače, u našem istraživanju od 1.000 učesnika, njih 55 posto prijavilo je da je na neki način bilo uhođeno – rekao je Dragan Davidović, generalni direktor kompanije „Kasperski” za istočnu Evropu. Od toga 15 posto kroz aplikaciju na telefonu, osam posto kroz pristup veb kameri, sedam posto kroz aplikacije za laptop, pet poto kroz neki od uređaja za praćenje (to su mali tagovi koji se stavljaju na torbu) i neko ko je s vama u romantičnoj vezi može da prati vaše kretanje u realnom vremenu.
Ni mediji nisu imuni
Skoro dve trećine novinarki prijavljuje pretnje, seksističko zlostavljanje, zastrašivanje i uznemiravanje tokom obavljanja svog posla. Više od 25 posto zlostavljanja novinarki uključuje pretnje porodici i prijateljima koje se dešavaju onlajn. Nešto više od 20 posto (21,1 odsto) ispitanih novinarki prijavilo je nadzor svojih digitalnih naloga, a 20,3 odsto je prijavilo hakovanje naloga.
Interesantno je da je četiri posto učesnika prijavilo uhođenje kroz pametne kućne uređaje. Kako je Davidović rekao, „žrtve” mogu da postanu i pametne klime, praktično svaki uređaj priključen na WiFi. Sve vaše instrukcije drže se na klaudu, a ako uspeju da ga hakuju, znaće i kada ste stigli kući, do kada niste u stanu, praktično, mogu da predvide vaše ponašanje.
Nadzor se najčešće opravdava brigom, a svi smo „sedirani” primerima nadzora nad decom. Njih pratimo preko aplikacija na telefonu i pametnim satovima, a odatle do praćenja supružnika ili partnera nije teško doći. A ako se sva ova tehnologija nađe u pogrešnim rukama nekog ko nije u stanju da podnese NE, dobijamo stalkere i zlostavljače.
Tako je nacionalno istraživanje o seksualnom uznemiravanju i napadima pokazalo da je 67 posto žrtava poznavalo svoje uznemirivače, pri čemu taj procenat raste na 71 odsto među osobama mlađim od 35 godina. Pored toga, isto istraživanje je pokazalo da je 41 odsto žena i 22 odsto muškaraca iskusilo sajber seksualno uznemiravanje, koje uključuje uznemiravanje putem digitalnih komunikacionih kanala kao što su SMS, mejl i društvene mreže.
U Srbiji se uznemiravanje putem SMS poruka, mejlova ili društvenih mreža nakon raskida veze ili razvoda može kvalifikovati kao krivično delo proganjanje. Prema Krivičnom zakoniku, proganjanje čini onaj ko u određenom vremenskom periodu drugu osobu, bez njenog pristanka, prati, uhodi, zloupotrebljava njene podatke ili je uznemirava putem telefona, direktnom komunikacijom, slanjem SMS poruka, mejlova ili putem društvenih mreža.
Ovo krivično delo uvedeno je izmenama Krivičnog zakonika 2016. godine, a za njega je predviđena kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Međutim, malo koja žena uspela je da probije silne barijere koje su postavljene pred nju, kako bi prijavila zlostavljača, jer nam nedostaje i obuka vezana za ovakvu vrstu zlostavljanja. Velom tajne pokrivena su zlostavljanja osetljivih grupa – maloletnika, LGBT osoba, osoba s invaliditetom. O tome tek treba da se priča.
I. Radoičić