СВЕ ВРЕМЕ ПОГРЕШНО ЧИТАМО ПРОГНОЗУ Скраћенице и проценти ЗНАЧЕ НЕШТО САСВИМ ДРУГО, ЕВО И ШТА
Ако редовно проверавате временску прогнозу како бисте планирали дан, сигурно сте приметили да киша или снег нису описани једноставним "да" или "не". Уместо тога, прогнозе често користе проценте који означавају вероватноћу падавина. То је јасно, него, шта тачно значи тај постотак?
Према америчкој Националној метеоролошкој служби, проценти у прогнози називају се вероватноћа падавина (Probability of Precipitation - POP). Тај постотак показује вероватноћу да ће на одређеном месту пасти најмање 0,25 милиметара кише или снега. На пример, прогноза "30% шансе за кишу" у Новом Саду значи да постоји 30 посто шансе да ће у Новом Саду тог дана пасти бар минимална количина оборина.
Важно је разумети шта овај постотак не значи. Не означава да ће киша падати 30 посто времена тог дана, нити да ће киша покрити 30 посто подручја Новог Сада. Такође, нема информација о интензитету падавина– краткотрајна поподневна олуја може донети више кише него целодневна ситна киша.
Како се одређује вероватноћа падавина?
Сједињене Америчке Државе започеле су с националним прогнозама вероватноће падавина давне 1965. године. Тада су метеоролози углавном користили сопствену интуицију при анализирању временских карата. Током 1970-их статистички модели почели су да играју важну улогу у побољшању прогноза. Данас Национална метеоролошка служба користи 30 различитих метеоролошких модела за израду прогноза. Ови модели функционишу као "паралелни светови" који почињу с истим почетним условима, али се развијају на различите начине, обаснио је Јеглум.
У случају прогнозе са 30 посто шансе за падавине, то значи да су три од десет модела показала падавине – кишу, снег или суснежицу.
Модерни модели темеље се на физици и сложеним математичким израчунима који узимају у обзир тренутне услове, као што су температура, влажност и брзина ветра. Ови подаци прикупљају се помоћу сателита, радара, метеоролошких станица на тлу и балона за праћење времена који се свакодневно пуштају у атмосферу.
Сви прикупљени подаци шаљу се у рачунарске сервере, где модели користе физику и диференцијалне једначине за предвиђање временских прилика.
"Без обзира на да ли је ли прогноза тачна или не, на нама је да одлучимо," изјавио је Мајкл Соуза, сертификовани консултант метеоролог, додајући како метеоролози користе научне методе и прилагођавају моделе како би побољшали тачност предвиђања.