ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Чаше препуне сунца

Лето какво се не памти. Директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Југослав Николић каже да је за 3,3 Целзијуса било топлије у односу на референтни период 1991 - 2020.

И сви летњи месеци појединачно били су најтоплији у историји. У другој половини 20. века лета су већином имала од 20 до 30 тропских дана, са температурама од 30 степени Целзијуса, а ове године забележено је од 58 на подручју Пожеге до, чак, 78 у Зајечару. 

Ова година памтиће се и по најдужим низовима тропских дана. Ћуприја је опет рекордер са 61 тропских дана у низу. Сомборци након 20. јула нису имали температуру испод 30 степени читавих 46 дана. 

Затим следе Нови Сад и Велико Градиште са по 41 тропска дана непрекидно од 25. јула. Током лета је на 13 од 28 метеоролошких станица забележена бар једном температура већа од 40 степени. Са укупно десет Ћуприја је и у овој „дисциплини” била прва.

Ови топли и сушни месеци дошли су после кишовитог јуна, бројних непогода са крупним градом и јаким ветром. На највећем броју мерних места у августу је пало мање од десет милиметара кише. Више падавина било је само на југу Србије и у планинским пределима.

Како код нас тако и у целом свету. На планети Земљи, укључујући мора, океане и копнени део, никада није било топлије, закључак је светских климатолога. Земља је топлија него икада раније. 

Глобално загревање мења виноградарску карту света, па и Србије. Пораст температуре довео је до повећања шећера у грожђу, а тиме и велике алкохолности вина, смањења киселина и све ранијих берби. Већ деценијама једно од решења је селење винове лозе према северу Европе, већ је доспела до Скандинавије, а све више се сади и у Енглеској. Нема ту ничег необјашњивог. 

Остаци окамењене лозе стари више од осам милиона година, пронађени су, не само тамо где она данас успева, већ и на далеком Гренланду, на Исланду и на Аљасци. У многим периодима дуге земљине повести у тим областима клима је била топла и блага и омогућила је лози да расте и рађа. Занимљиво је да на целој Земљи, у прошлој 2003. години само у две државе, Исланду и Лесото, нису забележене температуре изнад просечних.

Поред многих климатских самита, који се одржавају широм света, о томе како успорити загревање наше планете, у виноградарским земљама света траже се одговори и на питање шта учинити у прилагођавању виноградарске производње све драматичнијим климатским променама. Мобилизује се целокупна виноградарска наука у тражењу одговора на многа судбоносна питања у којој се налази чокот.

У суседној Хрватској посебна пажња посвећена је грашевини, која је са 4.300 хектара најраширенија бела сорта. Због општег пораста средњих температура ваздуха и честих временских амплитуда, у вину ове сорте промене се највише очитују у аналитици, киселине су смањене, алкохол значајно повећан, а угоститељи траже вина са мање алкохола и с већом свежином. 

Резултати трогодишњег пројекта, започетог 2020. године, чији је носилац био Економски факултет у Осијеку, у сарадњи са партнерима - Хрватском агенцијом за пољопривреду и храну, Агрономским и Природословно-математичким факултетом, закључили су да је виноградарску производњу у Хрватској неопходно прилагодити новим климатским условима.

То се понајпре односи на примену одређених агротехничких захвата у виноградима: промену узгојних облика, другачију зелену резидбу и време бербе, као и обавезно наводњавање. Климатске промене су толике да треба провести нову виноградарску регионализацију јер је садашња поприлично застарела, рађена 70-их година прошлог века. Трогодишње истраживање показало је да у Хрватској више нема виноградарске зоне А. 

Виноградарске зоне се, наиме, деле на три дела. Зона А је најхладнија, а зона Ц најтоплија. Нека од решења већ се проверавају и у пракси. За наше виноградаре издвајам прва искуства са црним винима с којима хрватски винари имају највише муке. Нарочито на јужнодалматинским острвима и Пељешцу. Вина су све екстрактнија и алкохолнија, а грожђе се не може брати раније, док је са мање сладора јер још није у фенолној зрелости. 

А она је задужена за дуговечност и боју вина. Фенолна зрелост, наиме, постиже се кад су састојци покожице бобица и семенке, пре свега антоцијани и танини спремни да пређу из чврстих делова кљука у текући и вежу се у стабилна једињења која вину дају боју и мекоћу. 

Звучи сензационално, на потесу Дингач, на Пељешцу, где рађа најчувеније, по многима и најбоље вино на Балкану посађени су чокоти марцелана, добијеног 1961. у Француској укрштањем каберне совињона и гренажа. Задатак ће му бити да олакша ватреност и густоћу најчувенијег принца плавца малог-дингач.

За наше војвођанске винаре интересантни су „покуси” хрватских винара у Истри и Подунављу с мерлоом, каберне совињоном и још неким црним сортама. Сетили су се франковке, која је код нас из необјашњивих разлога готово заборављена. У Подунављу и Славонији користе је да с њом освеже црњаке којима је оно потребно откако и континентални крајеви имају сунца као Далмација. Иван Ењиги већ је бере и с њом освежава своју мешавину црних сората - црвено вење.

Нашим заведеним виноградарима опчињеним француским сортама хрватске колеге препоручују да посете Бургеленд у Аустрији и увере се шта је франковка.

О нашим искуствима, иначе, прерано је говорити. Они се тек сада прикључују, као спољни сарадници у пројектима страних научних институција које нису ни постојале у „Перикловим временима” нашег виноградарства и винарства.