СНАГА ЈЕ У ЉУБАВИ Глумица Исидора Симијоновић открива све о улози у филму „Воља синовљева”

Филм представља смели спој традиције и савремености, инспирисан народним епским песмама и елементима неовестерна. Ова постапокалиптична прича комбинује дубоке емоције са динамичном акцијом, при чему се у њеном језгру налази борба за опстанак, наслеђе и слободу. Кроз овај филм, гледаоци су уведени у иновативан кинематографски свет, пун жанровских и продукцијских новина, који су до сада били непознати у српској кинематографији.

Смештен у свет који је на ивици пропасти након нуклеарне катастрофе, филм прати Јована који, путујући кроз разорену земљу у потрази за својом сестром, упознаје Анђелију, у коју се заљубљује и уз чију помоћ долази до Града.

У интервјуу за „Дневников“ ТВ магазин, глумица Исидора Симијоновић, која тумачи лик Анђелије, говори о порукама овог филма, али и о томе како је створила лик жене која у себи носи спој снаге, нежности и храбрости.

- Препознато је то да је ово, ауторски, веома храбро, ново и другачије. У том смислу, сви смо се потрудили да дамо све што можемо и имамо, како бисмо, у жанровском смислу, одговорили на овај задатак. Такође, мислим да су се сви питали да ли ми то можемо – да ли наша продукција има тих капацитета и да ли можемо да убедимо људе у овај измишљени свет и овај жанр. Међутим, верујем да смо успели. Управо из те велике жеље да све буде како треба, сматрам да смо на крају у томе и успели – рекла је за наш лист Исидора Симијоновић.

Шта је то што овај филм чини аутентичним остварењем у поређењу са другим овог жанра?
 

- Спој наших етно, традиционалних мотива с нечим што је, на први поглед, неспојиво, дао је филму нешто потпуно уникатно. Ми нисмо покушавали да копирамо неки амерички филм, него смо се прихватили тог жанра, али без одрицања од наших аутентичних вредности, мотива и естетике. Тако да ако видите миље у некој далекој будућности, то је мени заиста узбудљиво и стварно мислим да би то било узбудљиво и свету.
 

Које квалитете, вештине и способности треба да има грађанка постапокалиптичне Србије?
 

- Мислим да свака особа у том свету мора да поседује изузетан капацитет за преживљавање. То је, као и данас, нешто што постаје све екстремније и што у овом свету доводи јунаке у константну опасност, приморавајући их на непрестану борбу на живот и смрт. 

На пример, моја јунакиња је веома сналажљива, па чак и шармантна у начинима на које преговара како би постигла оно што јој је потребно. Истовремено, носи неку природну доброту и способност за љубав, али и својеврсну борбеност, што је чини изузетно занимљивом.

Како је дошло до тога да се укључите у овај пројекат и шта вас је привукло лику којег тумачите?
 

- Нисам била део те прве фазе снимања, која је била пре седам година, али знам да је сценарио у међувремену доживео нову верзију у којој се појавио и мој лик. Тада ме је Немања Ћеранић позвао, послао ми сценарио да га прочитам и предложио да поразговарамо о том лику, улози и мојој визији тог карактера. Чим сам прочитала тај сценарио, пожелела сам да одиграм ту жену. Осетила сам да је то прави тренутак за мене, да желим да играм карактер и да бих се добро ту уклопила, те да могу да осетим шта њој треба да се донесе. Врло брзо смо се након тога нашли у сличном виђењу.
 

Лик Анђелије је пун контраста: она је крхка, али борбена, раздрагана, али и на моменте озбиљна. Она је и хумористична и пуна љубави, а како сте пронашли баланс између свих тих њених особина?
 

- Било ми је веома важно да не буде једнодимензионална. То ми је заиста било од изузетног значаја, али ми је било важно да та њена снага буде у неким нетипичним стварима. Осим тога, хтела сам да спојим и неке особине које припадају старим, традиционалнијим јунакињама, са савременим вредностима. Мислим да је овај филм пружао ту могућност, јер спаја традиционално и нешто што је футуризам. Због тога сам и хтела да се поиграм и да у њој помешам те особине. Посебно ми се допало то што снага понекад може да буде и у љубави, али и у том партнерству које није идеално, већ понекад носи и сукобе. Из тих сукоба често произилази и неки шарм, посебно у мушко-женским односима, а мени је све то било веома занимљиво.

Како сте ви и Игор Бенчина, који тумачи Јована, успели да изградите тако добар партнерски однос на снимању, и каква је била ваша сарадња током извођења сцена и развоја ваших ликова?
 

- Стварно смо имали веома добар партнерски однос. Цела моја улога, односно 90 одсто снимања, базирала се на односу с Јованом, тако да смо много ствари морали да договоримо заједно. И с Немањом смо седели и разговарали о неким детаљима у сценарију, као што су финесе у дијалозима и разлика у тумачењима ликова. Били смо веома прецизни. Имали смо и сцене борби које смо морали да вежбамо, као и неке несугласице у одређеним тренуцима, али све нас је то на крају довело до тачног резултата. За обоје нам је, све време, истина била приоритет, а мислим да смо се пронашли и у сличном хумору. Били смо једно другом добри спаринг-партнери, а имали смо и добро савезништво, јер смо знали да је важно да све буде како треба.

Костими у овом остварењу имају важну улогу у креирању приче, а како је ваш костим допринео развоју Анђелијиног лика? 
 

- Костими су били фантастични, а веома је важно и то што су били и функционални. Имали смо костимске пробе, на којима смо заједно разматрали на који начин тај костим може да допринесе причи. Мој костим има свој развој кроз филм, а у ствари, ништа суштински није промењено – ја нисам мењала гардеробу, али се сам костим трансформише, јер Анђелија путује и он мора да постане све функционалнији, како се ситуација заоштрава. То је било веома узбудљиво, јер костими нису били само визуелно тачни, већ су имали и употребну вредност у филму.
 

Која је, по вашем мишљењу, порука коју из будућности шаље овај филм?
 

- Више је порука које шаље овај филм, али једна од значајнијих, она која се издваја, јесте управо та борба за човечност и за то да останеш човек, а ваљда те човеком чини љубав према ближњима, према породици и вољеној особи. Стога те та љубав води на прави пут и води те, као што води и главног јунака, кроз цело ово путовање. Али, мислим да је овај филм стварно за све генерације и да свака од њих може да учита различите поруке, јер је и прича филма свеобухватна.

Ивана Јапунџа