SNAGA JE U LJUBAVI Glumica Isidora Simijonović otkriva sve o ulozi u filmu „Volja sinovljeva”

Film predstavlja smeli spoj tradicije i savremenosti, inspirisan narodnim epskim pesmama i elementima neovesterna. Ova postapokaliptična priča kombinuje duboke emocije sa dinamičnom akcijom, pri čemu se u njenom jezgru nalazi borba za opstanak, nasleđe i slobodu. Kroz ovaj film, gledaoci su uvedeni u inovativan kinematografski svet, pun žanrovskih i produkcijskih novina, koji su do sada bili nepoznati u srpskoj kinematografiji.

Smešten u svet koji je na ivici propasti nakon nuklearne katastrofe, film prati Jovana koji, putujući kroz razorenu zemlju u potrazi za svojom sestrom, upoznaje Anđeliju, u koju se zaljubljuje i uz čiju pomoć dolazi do Grada.

U intervjuu za „Dnevnikov“ TV magazin, glumica Isidora Simijonović, koja tumači lik Anđelije, govori o porukama ovog filma, ali i o tome kako je stvorila lik žene koja u sebi nosi spoj snage, nežnosti i hrabrosti.

- Prepoznato je to da je ovo, autorski, veoma hrabro, novo i drugačije. U tom smislu, svi smo se potrudili da damo sve što možemo i imamo, kako bismo, u žanrovskom smislu, odgovorili na ovaj zadatak. Takođe, mislim da su se svi pitali da li mi to možemo – da li naša produkcija ima tih kapaciteta i da li možemo da ubedimo ljude u ovaj izmišljeni svet i ovaj žanr. Međutim, verujem da smo uspeli. Upravo iz te velike želje da sve bude kako treba, smatram da smo na kraju u tome i uspeli – rekla je za naš list Isidora Simijonović.

Šta je to što ovaj film čini autentičnim ostvarenjem u poređenju sa drugim ovog žanra?
 

- Spoj naših etno, tradicionalnih motiva s nečim što je, na prvi pogled, nespojivo, dao je filmu nešto potpuno unikatno. Mi nismo pokušavali da kopiramo neki američki film, nego smo se prihvatili tog žanra, ali bez odricanja od naših autentičnih vrednosti, motiva i estetike. Tako da ako vidite milje u nekoj dalekoj budućnosti, to je meni zaista uzbudljivo i stvarno mislim da bi to bilo uzbudljivo i svetu.
 

Koje kvalitete, veštine i sposobnosti treba da ima građanka postapokaliptične Srbije?
 

- Mislim da svaka osoba u tom svetu mora da poseduje izuzetan kapacitet za preživljavanje. To je, kao i danas, nešto što postaje sve ekstremnije i što u ovom svetu dovodi junake u konstantnu opasnost, primoravajući ih na neprestanu borbu na život i smrt. 

Na primer, moja junakinja je veoma snalažljiva, pa čak i šarmantna u načinima na koje pregovara kako bi postigla ono što joj je potrebno. Istovremeno, nosi neku prirodnu dobrotu i sposobnost za ljubav, ali i svojevrsnu borbenost, što je čini izuzetno zanimljivom.

Kako je došlo do toga da se uključite u ovaj projekat i šta vas je privuklo liku kojeg tumačite?
 

- Nisam bila deo te prve faze snimanja, koja je bila pre sedam godina, ali znam da je scenario u međuvremenu doživeo novu verziju u kojoj se pojavio i moj lik. Tada me je Nemanja Ćeranić pozvao, poslao mi scenario da ga pročitam i predložio da porazgovaramo o tom liku, ulozi i mojoj viziji tog karaktera. Čim sam pročitala taj scenario, poželela sam da odigram tu ženu. Osetila sam da je to pravi trenutak za mene, da želim da igram karakter i da bih se dobro tu uklopila, te da mogu da osetim šta njoj treba da se donese. Vrlo brzo smo se nakon toga našli u sličnom viđenju.
 

Lik Anđelije je pun kontrasta: ona je krhka, ali borbena, razdragana, ali i na momente ozbiljna. Ona je i humoristična i puna ljubavi, a kako ste pronašli balans između svih tih njenih osobina?
 

- Bilo mi je veoma važno da ne bude jednodimenzionalna. To mi je zaista bilo od izuzetnog značaja, ali mi je bilo važno da ta njena snaga bude u nekim netipičnim stvarima. Osim toga, htela sam da spojim i neke osobine koje pripadaju starim, tradicionalnijim junakinjama, sa savremenim vrednostima. Mislim da je ovaj film pružao tu mogućnost, jer spaja tradicionalno i nešto što je futurizam. Zbog toga sam i htela da se poigram i da u njoj pomešam te osobine. Posebno mi se dopalo to što snaga ponekad može da bude i u ljubavi, ali i u tom partnerstvu koje nije idealno, već ponekad nosi i sukobe. Iz tih sukoba često proizilazi i neki šarm, posebno u muško-ženskim odnosima, a meni je sve to bilo veoma zanimljivo.

Kako ste vi i Igor Benčina, koji tumači Jovana, uspeli da izgradite tako dobar partnerski odnos na snimanju, i kakva je bila vaša saradnja tokom izvođenja scena i razvoja vaših likova?
 

- Stvarno smo imali veoma dobar partnerski odnos. Cela moja uloga, odnosno 90 odsto snimanja, bazirala se na odnosu s Jovanom, tako da smo mnogo stvari morali da dogovorimo zajedno. I s Nemanjom smo sedeli i razgovarali o nekim detaljima u scenariju, kao što su finese u dijalozima i razlika u tumačenjima likova. Bili smo veoma precizni. Imali smo i scene borbi koje smo morali da vežbamo, kao i neke nesuglasice u određenim trenucima, ali sve nas je to na kraju dovelo do tačnog rezultata. Za oboje nam je, sve vreme, istina bila prioritet, a mislim da smo se pronašli i u sličnom humoru. Bili smo jedno drugom dobri sparing-partneri, a imali smo i dobro savezništvo, jer smo znali da je važno da sve bude kako treba.

Kostimi u ovom ostvarenju imaju važnu ulogu u kreiranju priče, a kako je vaš kostim doprineo razvoju Anđelijinog lika? 
 

- Kostimi su bili fantastični, a veoma je važno i to što su bili i funkcionalni. Imali smo kostimske probe, na kojima smo zajedno razmatrali na koji način taj kostim može da doprinese priči. Moj kostim ima svoj razvoj kroz film, a u stvari, ništa suštinski nije promenjeno – ja nisam menjala garderobu, ali se sam kostim transformiše, jer Anđelija putuje i on mora da postane sve funkcionalniji, kako se situacija zaoštrava. To je bilo veoma uzbudljivo, jer kostimi nisu bili samo vizuelno tačni, već su imali i upotrebnu vrednost u filmu.
 

Koja je, po vašem mišljenju, poruka koju iz budućnosti šalje ovaj film?
 

- Više je poruka koje šalje ovaj film, ali jedna od značajnijih, ona koja se izdvaja, jeste upravo ta borba za čovečnost i za to da ostaneš čovek, a valjda te čovekom čini ljubav prema bližnjima, prema porodici i voljenoj osobi. Stoga te ta ljubav vodi na pravi put i vodi te, kao što vodi i glavnog junaka, kroz celo ovo putovanje. Ali, mislim da je ovaj film stvarno za sve generacije i da svaka od njih može da učita različite poruke, jer je i priča filma sveobuhvatna.

Ivana Japundža