НЕКРЕТНИНЕ У ОВОМ ДЕЛУ НОВОГ САДА ВРЕДЕЋЕ ПРАВО БОГАТСТВО Сређују се фасаде у једном од најлепших новосадских крајева
Обнова објеката у Алмашком крају, најстаријем делу Новог Сада, се наставља и градски Завод за заштиту споменика културе расписао је тендер за рестаурацију и санацију фасада и кровова на 34 грађевине у тој културно-историјској целини.
Вредност инвестиције још увек није позната, тачније није објављена на Порталу јавних набавки, а радови ће трајати највише 200 радних дана, од увођења извођача у посао.
Планирано је, иначе, сређивање 15 објеката у Скерлићевој улици (1, 2а и 2ц, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 13, 15, 17 и 19), 14 у Златне греде (4, 11, 12, 16, 17, 18, 19, 21, 23, 27, 29, 31, 33 и 37), четири у Улици Милована Видаковића (1, 3, 4 и 6) и једног у Александра Тишме 1.
На свим грађевинама предвиђени су конзерваторско-рестаураторски и грађевинско-занатски радови. Како се из техничке спецификације објављене на Порталу јавних набавки може приметити, то, између осталог, подразумева замену оштећених и деградираних елемената фасаде, дотрајалог малтера, те рестаурацију и конзервацију вучених малтерских профила, лимарска опшивања појединих фасадних елемената, репарацију улазних капија, реконструкцију кровног покривача, те бојење фасадних површина.
„Све површине дотрајалог и оштећеног малтера обијају се до здраве подлоге – опеке. Ново малтерисање се изводи искључиво фабрички справљеним малтерима, који су по свом саставу, техничким карактеристикама и својствима намењени реновирању историјских објеката. На сокли се примењује малтер за санирање на бази белог цемента, високе паропропусности и отпорности на штете од соли.
Радовима је обухваћена и демонтажа и израда нових олучних хоризонтала и вертикала са свим припдајућим елементима, као и опшивање димњака и солбанака прозора”, објаснили су из Завода за заштиту споменика културе у тендерској документацији.
Знаменити становници Алмашког краја
Осим по картактеристичним улицама и кућама, које сведоче о историји Новог Сада, Алмашки крај познат је и по великом броју интелектуалаца и заслужних грађана, као што су породице Хаџи, Лаза Костић, Ђура Даничића, Јован Јовановић Змај, Захарије Орфелин, у чију ће част на углу Скерлићеве и Улице златне греде бити постављено скулптурално дело у облику пешчаног сата са елементима који приказују живот и стваралаштво тог српског писца и просветитеља.
Осим тога, биста Саве Вукосављева требало би да буде постављена на уређеној површини на Тргу тог познатог музичког педагога, диригента и композитора. Није згорег напоменути да су иницијативе за постављање спомен обележја потекле од Удружења грађана „Алмашани“.
Алмашки крај значајан је због сачуване целовитости историјске урбане матрице, документовања архитектонских и историјско-уметничких вредности слојевитог градитељског наслеђа, различитих стилских и обликовних одлика, као и очуваног континуитета настањивања, привредног, научног, културног, духовног и друштвеног живота у Војводини. Управо из тог разлога је Одлуком Владе Републике Србије утврђен за просторну културно-историјску целину, а планом генералне регулације на том простору предвиђене су мање измене и то углавном инфраструктуре.
Паралелно с обновом објеката у најстаријем делу Новог Сада одвија се реконструкција инфраструктуре, водовода, канализације, јавне расвете, саобраћајних површина и партерно уређење. Првом фазом радова обухваћене су улице Златне греде, Скерлићева, Милована Видаковића, као и део улица Саве Вуковића, Ђорђа Јовановића и Николе Пашића, те угао Златне греде и Скерлићеве.
Обнова Алмашког краја вишегодишњи је пројекат за који је најављено да ће трајати између пет и седам година. Предвиђена је реконструкција укупно 600 кућа, као и инфраструктуре, партерно и пејзажно уређење у двадесетак улица, у блоковима између Косовске, Алмашке, Пашићеве и Темеринске улице. Урбанистичко-архитектонским пројектом уређења Алмашког краја, обухваћен је иначе простор површине око 22,58 хектара.
Понуде на тендер Завода за заштиту споменика културе за рестаурацију и санацију фасада и кровова на 34 објекта подносе се до 5. децембра, након чега ће бити донета одлука о додели уговора или обустави поступка.
Јована Вукашиновић
Фото: Ф. Бакић
Историјска прича
Алмашки крај налази се у југоисточном делу Новог Сада, и настао је између 1716. и 1718. године, када су се становници села Алмаш населили у непосредној близини Петроварадинског шанца. Подручје које су населили било је мочварно, испресецано барама и рукавцима.
Првобитне улице, главни потеси уочљиви су на мапи града из 1745. године, док су остале улице, које су представљале уске пролазе на острвима између, формиране током 19. века. На плану града из 1877. године, па до данас очувана је неправилна урбана матрица и парцелација. Просторно културно-историјску целину карактеришу кривудаве, уске улице променљиве ширине, која су последица градње објеката на „сувим” гредама.
Интересантно је то да простор нема центар, већ проширења која представљају тргове на којима су се Алмашани окупљали. У оквиру простора културно-историјске целине налазе се споменици културе - Српска православна црква Света Три јерарха, Алмашка црква и зграда Матице српске.
