„За све што нам треба идемо у Србију" СКЕЛАНИ, село на граници које полако умире "Да наточе гориво сви долазе код нас"

Данас Скелани броје само неколико стотина становника и полако умиру. Све је мање младих који остају, а све више оних који у потрази за бољим животом одлазе у велике градове. Они који су остали ту да живе кажу да би живот био много бољи да нема границе, овако им сваки прелазак буде отежавајућа околност.

- Најмање једном дневно се пређе преко границе у Бајину Башту. У Скеланим немамо пекару, немамо месару, само једну мању продавницу. Кад нема гужве прелазак границе и није страшан, али овде на свакодневном нивоу велики врој људи пролази и стварају се колоне. Пуно људи ради у Бајиној Башти, па је код нас на граници шпиц ујутру око седам сати. Кад су свадбе и сахране и велики број возила, тада је на граници колапс. Док се све провери и личне карте очитају, каже за РИНУ мештанин Здравко Живановић.

Он додаје да скоро сви становници Скелана ради лакшег функционисања имају двојно држављанство и сам у свом новчанику показује да увек са собом носи и српску и босанку личну карту. Многи од мештана пограничних села имају имања у Србији, али админстративне потешкоће неретко их одвраћају од пољопривредне производње. Јако тешко је било и током пандемије корона вируса.

- Кад се обере кукуруз или исеку дрва, то док се преко границе пребаци, уз пуно папира и потешкоћа, људи од тога и одустају. Ми се на пример сахрањујемо у Србији, а живимо у Босни и Херецеговини. Пуно потешкоћа има, а кад не би било ове границе Скелани би живнули, сада се нажалост све више људи исељава. Школа ради са минималним капацитетом, има око 60 ђака, каже Здравко.

Док су цене прехрамбених производа, хемије и осталих средстава у већини случајева јефтиније у Србији, гориво је већ традиционално за око 40 динара јефтиније у Босни и Херцеговини. Тако да велики број становника Бајине Баште прелази у Скелане како би направили не тако малу уштеду, нарочито сада када су цене горива скочиле у небеса.

- Мој пријатељ сваки дан иде у продавницу у Бајину Башту, али за гориво многи овде код нас долазе. Тада се такође праве гужве на граници. Ја сам старији и не пелазим баш сваки дан, али свакако кад прелазим носим са собом личну карту да бих је дао на увид. Некада је живот у Скеланима био другачији, било је много више људи, сада је све мање људи. Рат је доста тога променио, каже други мештанин Милан Савић.

Гранични прелаз реновиран – саобраћај за теретњаке и даље забрањен

Пошто је велики број мештана Скелана упућен на територију општине Бајина Башта, са проблемима са којима се суочавају упућен је и први човек општине на Дрини у Србији, Миленко Ордагић.

- Пре неколико година гранични прелаз је реновиран, у циљу што бржег и квалитенијег проласка мештана и протока саобраћаја. Прелаз је отворен за путнички саобраћај, пешаке и празне камионе, али како сам мост није реконструисан саобраћај за теретна возила која су пуна робе је забрањен, због безбедности. Возачи као алтернативу користе мост Братољуб код Љубовије, 60 километара удаљен од Бајине Баште. То је јесте велики проблем, јер би проток робе био изузтено олакшан када би се могло прећи у Скеланима. Надамо се да ће у неком будућем периоду и тај пројекат бити реализован, казао је Ордагић.

Како се налазе на самој Граници, а становништво је махом упућено и гравитира ка српској територији, службе Хитне помоћи и ватрогасаца неретко су такође на интеревнције упућене из Бајине Баште у Скелане.

- Уз дозволе и сарадњу са надлежни органима, наше екипе излазе на лице места када су у питању хитне интервенције, а наравно све у циљу да грађанима буде безбедније и лакше. Имамо и добру сарадњу са колегама из локалне самозуправе из Сребренице, истиче први човек Бајине Баште.

Скелани и мост смрти – место српског страдања које не сме да се заборави

Напад на Скелане догодио се 16. јануара 1993. године током грађанског рата на подручју бивше Југославије. Први минобацачи су почели да дејствују око 6 ујутру, бројне снаге су напале село. Бошњаци су још током ноћи пробили српске страже и са раним јутарњим сатима дошли до првих кућа. Пуцњава је тада разбудила мештане који су тада масовно кренули да беже ка Бајиној Башти и Србији. Многе је стигао метак и страдали су на самом мосту. Међу убијеним је било и деце.

- Пуцњава је разбудила становништво које је масовно кренуло да бежи. Сви су трчали само у једном правцу, ка мосту преко Дрине, ка Србији. И онда је из стрељачког оружја и снајпера са оближњег брда почела пуцњава. Највећи број цивила убијен је управо тада, испред самог моста преко Дрине и на њему, присећају се мештани тог црног дана.

Током напада на Скелане, бошњачке снаге су гађале и Бајину Башту, а једна граната је пала у центар тога места. Током поподневних сати тог крвавов 16. јануара, снаге Војске Републике Српске су започеле контраофанзиву. Ослобођени су Скелани и у наредним данима су освојене и Осмаче, село које увек било упориште бошњачког екстремизма.

За тешке злочине у Скеланима и околини до данас нико није одговарао.

РИНА