ПОЧЕЛИ ДАНИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ Црњански и Летопис, од љубави до ћутања
Традиционална манифестација Дани Милоша Црњанског јуче је отворена у Матици српској беседом председника нашег најстаријег књижевног, културног и научног друштва проф. др Драгана Станића о односу писца „Сеоба” и Летописа Матице српске, који ове године обележава два века постојања.
По речима професора Станића, упркос природној и логично очекиваној пожељности, истинској потреби, па чак и нужности да Милош Црњански буде један од сталних, најважнијих и најексклузивнијих сарадника Летописа Матице српске - то ипак није било тако. Готово насупрот: однос Црњанског са најстаријим европским књижевним часописом дугог континуираног трајања карактеришу три кратковека периода директне сарадње.
– Први период, између 1927. и 1929, можда је и најважнији. Летопис је уређивао Марко Малетин, али уз велику помоћ и подршку Милана Кашанина, Вељка Петровића и Исидоре Секулић, и тада Црњански објављује најпре „Песме старог Јапана”, уводећи заправо тиме у нашу књижевност хаику поезију, која ће тек четири деценије касније на овим просторима стећи пуну афирмацију. Други текст је такође био изванредно важан, „Послератна књижевност и литерарна сећања на 1919. и 1920”, у којима Црњански мемоарски евоцира успомене на почетке модернитета у послерантном Београду – наводи проф. Станић.
Уследила је станка дуга готово пуних 40 година, добрим делом условљена одлуком самог Црњанског да прекине све односе са Летописом - јер Малетин није желео да у наставцима објављује његов „Д невник о Чарнојевићу” - будући да је овај роман одавно био објављен - 1920. У међувремену ће Летопис објављивати текстове о Црњанском из пера Александра Тишме, Драшка Ређепа... али ће часопис тек 1967. и 1968, у време док га уређује Бошко Петровић, поново самог писца имати за сарадника. Публиковаће, наиме, најпре делове из његовог тада још увек необјављеног „Романа о Лондону” а потом и „Ембахада”, које ће се такође пред читаоцима у целости наћи тек после смрти великог писца.
Виртуелни музеј
У Матици је отворене и Виртуелни музеј Милоша Црњанског, рад Огњена Поповића, Страхиње Милутина и Драгослава Вугделије. „Музеј” води у виртуелну шетњу кроз шест соба, које илуструју периоде живота великог писца, где посетиоци могу да виде не само артефакте везане за Црњанског, него и да га чују док говори своје стихове. „Желели смо да користећи савремене технологије прикажемо наше културно наслеђе и приближимо га млађим генерацијама”, појаснио је Поповић. Овај ће виртуелни музеј сутра гостовати у Банатском културном центру у Новом Мило- шеву, где ће бити настављен програм Дана Милоша Црњанског.
– Трећа и завршна фаза сарадње везана је за период 1974-1975, када Летопис уређује Димитрије Вученов, а Црњански у том периоду објављује неколико есеја. Али до дана данашњег Црњански је свакако једна од повлашћених тема часописа, једна од оних тема које сасвим јасно показују да је он од оних писаца који дефинишу, колико наш однос према сопственој традицији, културолошки облик саморазумевања, али такође и начин разумевања других култура: од Јапана, Кине, па Немачке, Италије, Велике Британије, све до Русије.. ви видите која је то моћна визија света. А без моћне визије света нема ни великог писца”, оценио је проф. Станић.
У оквиру Дана Милоша Црњанског јуче су писци: Игор Мировић, Иван Негришорац, Милица Бакрач, Ненад Шапоња и Селимир Радуловић били у посети новосадским гимназијама, а данас ће на научном скупу „Ембахаде - питање књижевног жанра” говорити књижевни теоретичари и критичари Лука Кецман, Младен Шукало , Александра Лазић Гавриловић, Настасја Писарев и Милена Кулић. За данас у 15 часова најављена је и одлука жирија Награде „бескрајни плави круг” за најбољи роман у 2024.
М. Стајић