POČELI DANI MILOŠA CRNJANSKOG Crnjanski i Letopis, od ljubavi do ćutanja
Tradicionalna manifestacija Dani Miloša Crnjanskog juče je otvorena u Matici srpskoj besedom predsednika našeg najstarijeg književnog, kulturnog i naučnog društva prof. dr Dragana Stanića o odnosu pisca „Seoba” i Letopisa Matice srpske, koji ove godine obeležava dva veka postojanja.
Po rečima profesora Stanića, uprkos prirodnoj i logično očekivanoj poželjnosti, istinskoj potrebi, pa čak i nužnosti da Miloš Crnjanski bude jedan od stalnih, najvažnijih i najekskluzivnijih saradnika Letopisa Matice srpske - to ipak nije bilo tako. Gotovo nasuprot: odnos Crnjanskog sa najstarijim evropskim književnim časopisom dugog kontinuiranog trajanja karakterišu tri kratkoveka perioda direktne saradnje.
– Prvi period, između 1927. i 1929, možda je i najvažniji. Letopis je uređivao Marko Maletin, ali uz veliku pomoć i podršku Milana Kašanina, Veljka Petrovića i Isidore Sekulić, i tada Crnjanski objavljuje najpre „Pesme starog Japana”, uvodeći zapravo time u našu književnost haiku poeziju, koja će tek četiri decenije kasnije na ovim prostorima steći punu afirmaciju. Drugi tekst je takođe bio izvanredno važan, „Posleratna književnost i literarna sećanja na 1919. i 1920”, u kojima Crnjanski memoarski evocira uspomene na početke moderniteta u poslerantnom Beogradu – navodi prof. Stanić.
Usledila je stanka duga gotovo punih 40 godina, dobrim delom uslovljena odlukom samog Crnjanskog da prekine sve odnose sa Letopisom - jer Maletin nije želeo da u nastavcima objavljuje njegov „D nevnik o Čarnojeviću” - budući da je ovaj roman odavno bio objavljen - 1920. U međuvremenu će Letopis objavljivati tekstove o Crnjanskom iz pera Aleksandra Tišme, Draška Ređepa... ali će časopis tek 1967. i 1968, u vreme dok ga uređuje Boško Petrović, ponovo samog pisca imati za saradnika. Publikovaće, naime, najpre delove iz njegovog tada još uvek neobjavljenog „Romana o Londonu” a potom i „Embahada”, koje će se takođe pred čitaocima u celosti naći tek posle smrti velikog pisca.
Virtuelni muzej
U Matici je otvorene i Virtuelni muzej Miloša Crnjanskog, rad Ognjena Popovića, Strahinje Milutina i Dragoslava Vugdelije. „Muzej” vodi u virtuelnu šetnju kroz šest soba, koje ilustruju periode života velikog pisca, gde posetioci mogu da vide ne samo artefakte vezane za Crnjanskog, nego i da ga čuju dok govori svoje stihove. „Želeli smo da koristeći savremene tehnologije prikažemo naše kulturno nasleđe i približimo ga mlađim generacijama”, pojasnio je Popović. Ovaj će virtuelni muzej sutra gostovati u Banatskom kulturnom centru u Novom Milo- ševu, gde će biti nastavljen program Dana Miloša Crnjanskog.
– Treća i završna faza saradnje vezana je za period 1974-1975, kada Letopis uređuje Dimitrije Vučenov, a Crnjanski u tom periodu objavljuje nekoliko eseja. Ali do dana današnjeg Crnjanski je svakako jedna od povlašćenih tema časopisa, jedna od onih tema koje sasvim jasno pokazuju da je on od onih pisaca koji definišu, koliko naš odnos prema sopstvenoj tradiciji, kulturološki oblik samorazumevanja, ali takođe i način razumevanja drugih kultura: od Japana, Kine, pa Nemačke, Italije, Velike Britanije, sve do Rusije.. vi vidite koja je to moćna vizija sveta. A bez moćne vizije sveta nema ni velikog pisca”, ocenio je prof. Stanić.
U okviru Dana Miloša Crnjanskog juče su pisci: Igor Mirović, Ivan Negrišorac, Milica Bakrač, Nenad Šaponja i Selimir Radulović bili u poseti novosadskim gimnazijama, a danas će na naučnom skupu „Embahade - pitanje književnog žanra” govoriti književni teoretičari i kritičari Luka Kecman, Mladen Šukalo , Aleksandra Lazić Gavrilović, Nastasja Pisarev i Milena Kulić. Za danas u 15 časova najavljena je i odluka žirija Nagrade „beskrajni plavi krug” za najbolji roman u 2024.
M. Stajić