ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗАШТО СЕ БУНАР КИФЛЕ ЗОВУ БАШ ТАКО Доносимо рецепт за ово преукусно војвођанско пециво
Kифлице или колач, тек ова омиљена посластица ишчезла је из наших домова, што неко рече, „баш као и бунари из наших дворишта”.
Рецепт је једноставан, да би се замесиле кифлице потребно је:
шоља масти
шоља млека
2 јајета
пола коцке квасца
брашно по потреби за средње тврдо тесто
шећер и ванилин-шећер
То свака домаћица има при руци, па се кифлице од наведених састојака очас посла замесе. Онда на ред долази „замршени” део рецепта. Kада се тесто добро умеси, ставља се у чисту крпу, веже и потапа у већу чинију с хладном водом. Тесто везано у крпу, попут лопте, потонуће на дно посуде. За отприлике сат времена, када тесто надође, „лопта” ће изронити на површину воде. Значи да је време да се извади из крпе и премеси. Затим се кидају лоптице, мало веће од ораха, развуку у ваљак, савију у облик потковице, уваљају у шећер помешан с ванилин-шећером, па у плех... Kада кућа замирише на ванилу, а колач порумени – вади се из рерне.
Зашто колач мора да се држи у води и зашто се у Војводини зове бунар кифла разјаснила нам је Радмила Новковић, новинарка у пензији, која је годинама неуморно, широм Србије, бележила старе, традиционалне рецепте.
– У Војводини су их звали бунар кифле, а ево и зашто. Kад се тесто замеси, увије се у крпу, стави у кофу, налије водом да огрезне, а затим спусти у бунар да лагано кисне неколико сати. Затим се праве кифлице. Тамо где није било бунара тесто се потапало у ледену воду – отуда назив ледене кифлице. Наравно, кад немамо бунар, послужиће и фрижидер, пише Политика.рс.
Значи, важно је да тесто што дуже одстоји на хладном, да би што спорије надошло, јер су тада кифлице када се једу прхке и дуже остану свеже.
