DA LI ZNATE ZAŠTO SE BUNAR KIFLE ZOVU BAŠ TAKO Donosimo recept za ovo preukusno vojvođansko pecivo
Kiflice ili kolač, tek ova omiljena poslastica iščezla je iz naših domova, što neko reče, „baš kao i bunari iz naših dvorišta”.
Recept je jednostavan, da bi se zamesile kiflice potrebno je:
šolja masti
šolja mleka
2 jajeta
pola kocke kvasca
brašno po potrebi za srednje tvrdo testo
šećer i vanilin-šećer
To svaka domaćica ima pri ruci, pa se kiflice od navedenih sastojaka očas posla zamese. Onda na red dolazi „zamršeni” deo recepta. Kada se testo dobro umesi, stavlja se u čistu krpu, veže i potapa u veću činiju s hladnom vodom. Testo vezano u krpu, poput lopte, potonuće na dno posude. Za otprilike sat vremena, kada testo nadođe, „lopta” će izroniti na površinu vode. Znači da je vreme da se izvadi iz krpe i premesi. Zatim se kidaju loptice, malo veće od oraha, razvuku u valjak, saviju u oblik potkovice, uvaljaju u šećer pomešan s vanilin-šećerom, pa u pleh... Kada kuća zamiriše na vanilu, a kolač porumeni – vadi se iz rerne.
Zašto kolač mora da se drži u vodi i zašto se u Vojvodini zove bunar kifla razjasnila nam je Radmila Novković, novinarka u penziji, koja je godinama neumorno, širom Srbije, beležila stare, tradicionalne recepte.
– U Vojvodini su ih zvali bunar kifle, a evo i zašto. Kad se testo zamesi, uvije se u krpu, stavi u kofu, nalije vodom da ogrezne, a zatim spusti u bunar da lagano kisne nekoliko sati. Zatim se prave kiflice. Tamo gde nije bilo bunara testo se potapalo u ledenu vodu – otuda naziv ledene kiflice. Naravno, kad nemamo bunar, poslužiće i frižider, piše Politika.rs.
Znači, važno je da testo što duže odstoji na hladnom, da bi što sporije nadošlo, jer su tada kiflice kada se jedu prhke i duže ostanu sveže.
