У ШАНГАЈСКОМ МУЗЕЈУ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ У ТОКУ ЈЕ ИЗЛОЖБА МАРИНЕ АБРАМОВИЋ Трансформисање енергије
Године 1988. Марина Абрамовић и њен тадашњи партнер Улај упустили су се у невероватан подвиг издржљивости - ходали су 2.500 километара кренувши са супротних крајева Кинеског зида како би се срели на средини за последњи загрљај пре но што су прекинули своју партнерску и професионалну везу.
Тридесет и шест година касније, шангајски Музеј модерне уметности (МАМ) отворио је прву изложбу Марине Абрамовић у Кини под називом “Трансформисање енергије”, која представља серију радова инспирисаних минералима и тереном на које је уметница наишла током свог тромесечног путовања Кинеским зидом, уз више од 1.000 досад невиђених фотографија с перформанса, те предмета и биља које је открила на путу. Такође, “Трансформисана енергија“ омогућава посетиоцима МАМ-а да уђу у интеракцију с радовима направљеним као одговор на тај њезин перформанс.
У разговору с кинеским новинарима, Марина Абрамовић је испричала да је сам перформанс био препун изазова, које је пролазила с њеним сапутницима - кинеским војницима и водичима. “Било је пуно тренутака када физички нисам могла издржати”, признала је, откривајући и шта је помислила када је стигла до циља. “Могу прећи још 2.500 километара и бити прва жена која ће препешачити Кинески зид. Али концепт је био другачији па нисам. И сад ми је жао”.
Перфоманс “Шетња великим зидом” Марина Абрамовић и Улај, који је у међувремену преминуо, осмислили су почетком осамдесетих година прошлог века и прва им је идеја била да се, када се сретну на средини Зида - венчају. Но њихова је веза до реализације перформанса запала у озбиљну кризу, тако да, када су 1988. отишли да коначно ходају Кинеским зидом, више нису разговарали нити су се виђали. “Било је готово међу нама”. Ипак, када су се коначно срели на средини пута, уследио је дуг загрљај пун суза, али не љубавника, већ, како је уметница објаснила, „због чињенице да су звршили монументално дело – засебно”.
М. С.