СУМОРНО ПРЕДВИЂАЊЕ РЗС Војводина ће изгубити ЧЕТВРТИНУ СТАНОВНИШТВА ОД 2022. ДО 2052. ГОДИНЕ

Пројекције су урађене у 32 варијанте и добијене су комбинацијом различитих хипотеза о фертилитету, морталитету и миграцијама а приказане су по старости и полу, како за укупно становништво државе тако и по регионима, областима и општинама и градовима. Резултати пројекција показују да ће Србија на крају пројекционог периода, дакле 2052. године бити демографски старија него 30 година раније и то према свим пројекционим варијантама. У 2022. години, просечна старост становништва Србије износила је 43,8 година, а према очекиваним пројекцијама, предвиђа се да ће до 2052. порасти на 46,4 године. Такође, у наредних 30 година, биће значајна и промена удела становништва старог 65 и више година у укупном становништву, са 21,9 одсто у 2022. години на 28,5 одсто, 2052. године. 

Најмањи губитак броја становника очекује се у Београдској и Јужнобачкој области и износиће мање од 10 одсто

Из РЗС наводе да чињеницу да је становништво Србије већ веома старо, најбоље показује индекс старења, према коме је однос броја старих 60 и више година наспрам броја младих до 19 година износио 3:2 у 2022. години, а 2052. тај однос ће се приближити размери 4:2. У наредних 30 година, предвиђа се и повећање дужине животног века популације старости 65 година приближно за три године. Истичу да је у контексту процене будуће потражње за услугама као што су здравствена и социјална заштита старијих, посебно важно скренути пажњу на популацију стару 80 и више година, пошто ће се удео најстаријих у укупном становништву повећати са 4,5 одсто у 2022. години на 7,3 одсто у 2052. години. Посматрано регионално, у наредних 30 година очекује се наставак процеса депопулације у сва четири региона а најслабији интензитет биће у Београду, где се очекује да ће у 2052. години смањење бити за око 5,0 одсто у односу на 2022. годину, јер губитак на основу природног прираштаја ублажава позитиван миграциони салдо. 

Број становника Војводине ће се, показују процене, до 2052. године смањити за четвртину, а у остала два региона очекује се смањење од 30,0 одсто. На нивоу области, највећи губитак 2052. у односу на 2022. годину оствариће се у Борској, за 55 одсто, и Зајечарској области, скоро 50 одсто. Најмањи губитак се очекује у Београдској и Јужнобачкој области и износиће мање од 10 одсто. Осим наставка тенденције све веће конвергенције становништва ка северу, односно Београду и Новом Саду, како наводе из РЗС, уочава се све већа концентрација становништва у градовима који су већи урбани и универзитетски центри. То ће резултирати чињеницом да ће 2052. године на подручју пет градова, Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Новог Пазара, живети скоро половина укупног становништва Србије. Поређења ради, становништво ових градова је учествовало са 30 одсто, односно око 40 одсто у укупној популацији Србије 1992. и 2022. године.

Р. Д.