(ФОТО) ЗАШТО СУ СТАНОВИ У СРБИЈИ СКУПЉИ Шта стоји иза рекордног поскупљења некретнина и каква је ситуација у осталим државама Европе

Према студији Deluxe Holiday Homes која користи податке Банке међународних поравнања (БИС) и сајта Нумбео, Србија заузима прво место по највећем расту цена станова од 2023. до 2024.

Литванија је на другом месту, а Румунија на трећем.

Малта и Шпанија такође су забележиле значајно повећање цена станова у последњих годину дана.

Иако је Србија забележила највећи раст цена станова током године, Швајцарска је и даље задржала највишу цену квадратног метра, од 18.781 евра, али и највиши просечни приход и трошкове живота.

Цене станова у Србији

У Србији су цене станова по квадратном метру порасле за 82,66 одсто од 2023. до 2024. године, на око 3.721 евро.

Међутим, просечна примања нису испратила тај раст и износила су у просеку 764 евра месечно. Ипак, трошкови живота су релативно ниски у Србији и износе 641 евра месечно, што може донекле ублажити експоненцијални раст цена станова, преноси Euronews.

Један од главних разлога за снажан раст цена станова у Србији је то што су камате на стамбене кредите и даље прилично ниске. Такође, доста се улаже у имовину грађана који покушавају да своју девизну штедњу усмере у овај сектор.

Ово је често један од најисплативијих начина за улагање у Србији, јер девизна штедња зарађује врло мало у банкама. С друге стране, флуктуације курса и даље представљају велику претњу.

Директно улагање у српске некретнине такође има смисла за људе који раде на нетрадиционалним или флексибилним пословима, јер без сталног запослења немају велике шансе да добију банкарске стамбене кредите. Недостатак других погодних инвестиционих могућности такође је довео до додатног интересовања за сектор некретнина.

Велики број јефтинијих грађевинских и инфраструктурних опција у предграђима и на периферији градова такође је значио да није потребан превелики капитал да бисте постали почетни инвеститор у некретнине у Србији.

Рат Русије и Украјине је такође довео до великог прилива руских и украјинских грађана у Србију, а они обично плаћају више кирије, што доводи до тога да станодавци често исељавају старе станаре како би сместили боље платише.

Литванија

Цене станова у Литванији су порасле за 75,78 одсто од 2023. до 2024. на 4.841 долар, при чему су трошкови живота у просеку били нешто већи него у Србији и износили су 828 долара месечно. Међутим, просечне плате су биле скоро дупло веће од српске стопе и кретале се око 1.624 долара месечно.

Иако су цене некретнина у Литванији у последње време и даље расле, чини се да се ова инфлација још увек није превише прелила на трошкове живота, у поређењу са остатком Европе.

Цене станова у Литванији су порасле из више разлога у последњих неколико месеци. Један од главних фактора је релативно снажан раст плата у појединим секторима.

У земљи су такође значајно порасли трошкови грађевинског материјала, као и цена рада. У последњих неколико година, много више ИТ компанија и компанија из другог сектора поставило је базе у Виљнусу и другим већим градовима, због релативно јефтиних оперативних трошкова. Као резултат тога, дошло је до прилива запослених и њихових породица које траже станове у тим подручјима.

Током пандемије и касније, неколико литванских продаваца некретнина, за разлику од својих западноевропских колега, одлучило је да сачека пад, уместо да снизи цене.

Слично томе, тржиште стамбеног развоја је такође било значајно активно, док је потенцијалним купцима нудило додатне погодности. Као таква, земља је ипак успела да изађе из пандемије са релативно јаким тржиштем некретнина.

Румунија

На трећем месту је Румунија, са скоком цена станова од 74,50 одсто, са 3.185 долара по квадратном метру. Међутим, трошкови живота су и даље били знатно ниски у поређењу са становницима западноевропских земаља од 679 долара. С друге стране, просечан приход је такође био умерено низак и износио је 1.093 долара.

Цене станова у Румунији су забележиле велики пораст у последњих неколико година због повећане потражње и недостатка нових станова. Ово је углавном било због виших трошкова изградње, као и недостатка радне снаге и фискалних мера.

Пораст развоја инфраструктуре у последњих неколико година и раст плата донекле су довели до повећања потражње у сектору некретнина у последње време.

Малта

Цене станова на Малти су расле релативно споријим темпом од горе наведених земаља од 2023. до 2024. године, на 47,54%, при чему је цена квадратног метра била 3.700 долара или 3.397 евра. Међутим, Малта је такође имала релативно високе трошкове живота од 1.000 долара или 918 евра месечно, док су просечни приходи остали само мало испред трошкова од 1.257 евра месечно.

Ово би могло одражавати растућу потражњу за имовином на Медитерану, имајући у виду значајне пореске и законске промене у последње време у кључним европским земљама као што су Велика Британија и Француска.

Ово је довело до тога да појединци са већим нето вредностима из ових земаља отварају своје базе у другим европским земљама са прихватљивијим прописима као што су Малта или Италија.

Величина земље и релативно висока популација такође су довели до велике потражње и за земљиштем и за становима, што је додатно повећало цене. Због неколико доступних станова који се изнајмљују у краткорочни закуп за потребе високог туризма у земљи, број станова за локално становништво се додатно смањио. Ово заузврат такође доприноси порасту цена.

Шпанија

Шпанија је рангирана на петом месту, са повећањем цена станова од 44,34 одсто, на 6.139 долара или 5.637 евра у прошлој години. Трошкови живота су и даље остали прилично ниски и износили су 828 долара или 760 евра, што је скоро на нивоу источноевропских економија, упркос релативно јачој економији Шпаније и снажном туристичком сектору. 

Просечне плате су и даље биле високе на 2.212 евра, што указује да је земља можда на добром путу да се опорави од удараца пандемије.

Кључни разлог за скок цена станова у Шпанији је то што се велики део расположивих станова налази у областима које се сматрају туристичким. Међу њима су градови Сан Себастијан, Мадрид, Валенсија, Барселона, Палма, Аликанте и Коста дел Сол.

Као резултат тога, као и на Малти, неколицину тамо доступних станова заузимају исељеници или их користе за краткорочно изнајмљивање, остављајући локално становништво да плаћа више цене за мању количину.

Опоравак сектора некретнина у последњих неколико година, као и процват туризма и повратак на путовања након пандемије, такође су допринели томе.