ЕВО КАКО СЕ ХРАНЕ У "ПЛАВИМ ЗОНАМА ДУГОВЕЧНОСТИ": 11 ствари које продужавају живот, а ову једну МАЛО КО РАДИ

С обзиром да Исхрана има велики удео у одржавању здравља, истраживачи су направили водич за исхрану у Плавим зонама која даје јасне препоруке добијене од чланова заједница у којима живе стогодишњаци.

- Јасно је да 90% исхране стогодишњака чине непроцесуирана храна, храна биљног порекла, али и храна која се састоји од сложених угљених хидрата. Темељи овакве исхране су интегралне житарице, ораси, зелено поврће, као и друго баштенско поврће, али и кртоле и пасуљ.

Главни аспекти исхране дуговечности укључују:

Исхрану са ниским садржајем протеина до 65-70 година, након чега се прелази на исхрану са умереним уносом протеина.
12 сати уздржавања од хране на дневној бази (који укључују и време спавања)
3 поста годишње, који трају по 5 дана у просеку
- Пошто дијета служи да бисмо одржавали здравље организма, а не да бисмо изгубили на килажи, она може да регулише гене који утичу на процес старења, али и на оне који потпомажу при уклањању оштећених компоненти ћелија и регенерацију делова различитих ткива и органа - објашњава др Валтер Лого, професор геронтологије и биолошких наука са Леонард Дејвис школе Геронтологије при Универзитету Јужне Калифорније.

Зашто је дијета толико важна за дуговечност?

Када је у питању савршена исхрана за постизање дуговечности нутрициониста Моник Ричард сматра да су исхране које пропагирају дијете Плава зова и Медитеранска Исхрана најбоље.

- И у Плавим зонама али и на Медитерану људи живе у заједницама које конзумирају храну коју сами узгајају, па самим тим највише једу непроцесуирану храну, што је најближе ономе што је мајка природа створила, за разлику од производа који се добијају из погона и фабрика, индустријских фарми или ланаца брзе хране - објашњава Ричард.

Укупни унос и састав ових исхрана не обухвата високо обрађену храну, због чега је и смањен унос натријума, вештачких арома, боја и конзерванса, масти или шећера. Храна обе дијете подразумева производе са нижим садржајем засићених масти, холестерола и калорија, али више оних који су богати хранљивим материјама попут влакна, антиоксиданса попут витамина Ц, Е, А, и Б и више минерала као што су калијум, магнезијум и јод.

1.Водите дневник о храни коју имате при руци, али и шта је потребно да набавите или избаците из употребе
2.азмислите колико заслађених пића конзумирате
3.Размислите колико месних прерађевина користите и нађите адекватне замене за њих
4.Чешће спремајте храну код куће
5.Радије сами идите у набавку хране, уместо наручивања преко достављача
6.У саксијама на прозорима засадите зачинско биље или направите у дворишту малу башту, ако за то имате услове
7.Купујте поврће и воће на пијаци
8.Експериментишите са новом храном
9.Освежите своје оброке са новим зачинским биљкама и зачинима
10.У своју исхрану додајте више зеленог поврћа, махунарке, сочиво и поврће
11.Одвојите време да уживате у храни

Стил/Курир