ИНЖЕЊЕРИ И ЛЕКАРИ О ВЕШТАЧКОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ Значајно мења систем здравства и лечење пацијената

Инжењер Рајко Терзић истакао је да AI није у потпуности нов појам у здравству и да је вештачка интелигенција добро прихваћена, али да је потребно заједничким снагама стручњака ширити њену примену.

"Треба да причамо како да се примене алати, технологије вештачке интелигенције, односно машинске технологије, пошто је то машинско учење и како да буде прихватљиво за болнице. Зато се ради све научно, јер је у медицини веома тешко направити профит ако неко није на тржишту дуго година, док се у технологији све развија много брже", навео је Терзић.

Стоматолог Марија Живковић истакла је да дигитализација у стоматологији потпуно мења систем рада и начин на који лекари гледају на своју струку.

Живковић је објаснила како функционише један процес лечења и начине на које вештачка интелигенција знатно штеди време и олакшава рад стоматолозима.

"Мој посао је да различите неправилности положаја зуба исправљам уз помоћ покретних или фиксних апарата где користим апликације вештачке интелигенције првенствено у дијагностичком процесу. Раније сам морала да снимам, нацртам тачке процеса и измерим сваки угао, што је временски била захтевна процедура а уз помоћ апликације је данас то могуће урадити у неколико кликова," додала је Живковић.

Радиолог Синиша Ристић сматра да вештачка интелигенција не значи ништа без човека који ће је користити као помоћ у раду и додао да се учење и познавање примене алата AI већ сада тражи од људи који ће се у будућности бавити различитим гранама медицине због чега је, каже, пожељно да таква знања почињу да се стичу у образовним установама.

"Радиологија је тренутно најекспанзивнија дисциплина у медицини, која обухвата примену алата за дигитализацију. Већ постоје неке болнице у којима се вештачка интелигенција почела примењивати. Њеном применом направићемо чудо. Можемо да голим оком нешто не видимо, али да алатима вештачке интелигенције нађемо нешто ново" додао је. 

Ортопедски хирург, Чедомир Вучетић рекао је да подржава сва настојања да се достигнућа у науци и техници имплементирају у стандардне медицинске процедуре за свеопшту корист. 

"Присутна је примена софтвера у дијагностици рендгендсикх снимака, процесуирање података који омогућавају 3Д приказ анатомских структура, коришћење 3Д штампача за моделовање анатомских делова који се користе као импланти у хирургији", рекао је Вучетић и додао да роботска хирургија постаје реалност и налази своју примену у ортопедији и другим областима.

Инжењер и ванредни професор Медицинског факултета Владан Пантовић је истакао значај напретка технологије у доношењу добрих медицинских анализа и даљих истраживања.

"Оно што ми радимо на факултету јесте рад у лабораторији која је специјализована за примену различитих компујтерских метода за анализу сигнала ткива ћелија'', рекао је Пантовић.

Инжењер и модератор трибине Драгорад Миловановић рекао је да је доношење Стратегије за развој вештачке интелигенције у Србији и усвајање Акционог плана важан моменат за развој те области у Србији.

''Наредна идеја да сваки сектор који има додира са AI предложи неку своју регулативу парламенту која би унапредила његов рад'', рекао је Миловановић.

Догађај је окупио специјалисте разних области медицине и машинског инжењерства у циљу размене искуства, заједничког доношења оптималног модела примене AI у здравству и раду на уклањању постојећих проблема у овој области. 

Трибину су организовали Друштво за информатику Србије, Привредна комора Србије, Удружење за електронске комуникације и Информационо друштво.