ЈОШ ДА НИЈЕ БИЛО ПАНДЕМИЈЕ ДА НАС УСПОРИ Србија тренутно на највишем нивоу финансијског здравља и кондиције у овом веку ЕВО ШТА КАЖУ ЕКОНОМИСТИ

Србија је прва земља Југоисточне Европе која је добила инвестициони кредитни рејтинг а није чланица ЕУ, изјавио је  економиста Иван Николић и истакао да би наша земља да није било кризе изазване пандемијом ковида и рата у Украјини овај рејтинг вероватно добила још пре три године.

Он је у најновијем издању Макроекономских анализа и трендова (МАТ) навео да је Србија сада и формално у реду успешних, у групи земаља у којима постоји висока фискална одговорност, неспорна политичка стабилност и позитивна перцепција у погледу средњорочне економске перспективе.

"Начелно, агенција за кредитни рејтинг S&P оцењује кредитни рејтинг државе на основу свеобухватне квалитативне и квантитативне анализе, која укључује сагледавање и оцену ефикасности институција и политичких ризика, економске структуре и изгледа раста, екстерне позиције државе, могућности одржавања фискалне равнотеже, нивоа и промене јавног дуга, као и ефикасности и кредибилитета монетарне политике", истакао је он.

Додао је да су на основу кредитног рејтинга инвеститори у могућности да директно упореде кредитни ризик држава и с тим у вези одлуче да ли ће и под којим условима држави одобрити позајмице или откупити већ емитоване обвезнице на секундарном тржишту.

"Како је кредитни рејтинг дескриптивна оцена кредитне способности, ово значи да агенција S&P процењује да је Србија тренутно на највишем нивоу финансијског здравља и кондиције у овом веку", нагласио је Николић.

Објашњавајући шта за Србију значи добијање инвестиционог рејтинга, као прво је навео да ће имати нижу каматну стопу када се задужује на међународном финансијском тржишту.

Инвестициони ранг сигнализира мањи ризик, те стога инвеститори траже нижу каматну стопу јер сматрају да је мања вероватноћа да земља неће бити у могућности да враћа дуг.

Истакао је да постоје различити резултати емпиријских истраживања колико се трошкови задуживања смањују када земља добије инвестициони рејтинг, јер они могу битно варирати у зависности од конкретне земље, тренутних тржишних услова и глобалних економских околности, њене величине, геополитичког положаја и других фактора.

"Нека истраживања показују да земље које унапреде свој кредитни рејтинг до 'инвестмент граде', дакле, изнад шпекулативног нивоа који смо до сада имали, могу очекивати смањење каматних стопа на дуг и изнад 100 базних поена 10. Често се дешавало да се највећа редукција трошкова задуживања остваривала управо приликом преласка из претходног 'јунк' рејтинга у инвестициони, с обзиром на то да се отвара приступ већем броју нових институционалних инвеститора", навео је Николић.

Указао је и да су инвеститори, попут институционалних фондова, често ограничени правилима која им дозвољавају улагање само у земље или компаније са инвестиционим рејтингом па добијањем таквог рејтинга, земља постаје привлачнија за улагаче, што повећава прилив капитала и инвестиција.

Србија би, сматра он, могла да рачуна на нешто издашније смањење каматних стопа и због тренутних глобалних тржишних услова.

У периоду екстремне монетарне релаксације која је постојала пре неколико година када су каматне стопе глобално ниске, разлика у трошковима задуживања између земаља са различитим рејтингом може бити мања.

Поврх тога, бољи услови задуживања на међународном тржишту смањују оптерећење на државни буџет, што омогућава већи фискални простор за улагање у инфраструктуру, социјалне програме и друге развојне пројекте.

Николић истиче да овај ефекат може допринети јачању домаће привреде, вишој стопи раста и побољшању животног стандарда грађана.

Такође и да ће инвестициони рејтинг утицати и на спровођење монетарне политике Народне банке Србије, јер земље са добрим инвестиционим рејтингом често имају стабилније валуте пошто поверење инвеститора у економску стабилност спречава нагле девалвације или флуктуације валуте.

То је, наглашава, посебно битно за Србију, чије економске перформансе вишеструко зависе од активности страних инвеститора.

Објашњавајући ефекте добијања овог рејтинга на примерима других држава Николић је навео да је рецимо Мађарска, када је повратила инвестициони рејтинг 2016. забележила смањење трошкова задуживања на међународним тржиштима, са падом каматних стопа на државне обвезнице за приближно 150 базних поена.

"Слично се десило и у Хрватској. Има процена да је добијање инвестиционог рејтинга Хрваткој олакшало улазак у еврозону, што је додатно стабилизовало њене финансије и побољшало кредитни профил земље", истакао је он.