JOŠ DA NIJE BILO PANDEMIJE DA NAS USPORI Srbija trenutno na najvišem nivou finansijskog zdravlja i kondicije u ovom veku EVO ŠTA KAŽU EKONOMISTI

Srbija je prva zemlja Jugoistočne Evrope koja je dobila investicioni kreditni rejting a nije članica EU, izjavio je  ekonomista Ivan Nikolić i istakao da bi naša zemlja da nije bilo krize izazvane pandemijom kovida i rata u Ukrajini ovaj rejting verovatno dobila još pre tri godine.

On je u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) naveo da je Srbija sada i formalno u redu uspešnih, u grupi zemalja u kojima postoji visoka fiskalna odgovornost, nesporna politička stabilnost i pozitivna percepcija u pogledu srednjoročne ekonomske perspektive.

"Načelno, agencija za kreditni rejting S&P ocenjuje kreditni rejting države na osnovu sveobuhvatne kvalitativne i kvantitativne analize, koja uključuje sagledavanje i ocenu efikasnosti institucija i političkih rizika, ekonomske strukture i izgleda rasta, eksterne pozicije države, mogućnosti održavanja fiskalne ravnoteže, nivoa i promene javnog duga, kao i efikasnosti i kredibiliteta monetarne politike", istakao je on.

Dodao je da su na osnovu kreditnog rejtinga investitori u mogućnosti da direktno uporede kreditni rizik država i s tim u vezi odluče da li će i pod kojim uslovima državi odobriti pozajmice ili otkupiti već emitovane obveznice na sekundarnom tržištu.

"Kako je kreditni rejting deskriptivna ocena kreditne sposobnosti, ovo znači da agencija S&P procenjuje da je Srbija trenutno na najvišem nivou finansijskog zdravlja i kondicije u ovom veku", naglasio je Nikolić.

Objašnjavajući šta za Srbiju znači dobijanje investicionog rejtinga, kao prvo je naveo da će imati nižu kamatnu stopu kada se zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu.

Investicioni rang signalizira manji rizik, te stoga investitori traže nižu kamatnu stopu jer smatraju da je manja verovatnoća da zemlja neće biti u mogućnosti da vraća dug.

Istakao je da postoje različiti rezultati empirijskih istraživanja koliko se troškovi zaduživanja smanjuju kada zemlja dobije investicioni rejting, jer oni mogu bitno varirati u zavisnosti od konkretne zemlje, trenutnih tržišnih uslova i globalnih ekonomskih okolnosti, njene veličine, geopolitičkog položaja i drugih faktora.

"Neka istraživanja pokazuju da zemlje koje unaprede svoj kreditni rejting do 'investment grade', dakle, iznad špekulativnog nivoa koji smo do sada imali, mogu očekivati smanjenje kamatnih stopa na dug i iznad 100 baznih poena 10. Često se dešavalo da se najveća redukcija troškova zaduživanja ostvarivala upravo prilikom prelaska iz prethodnog 'junk' rejtinga u investicioni, s obzirom na to da se otvara pristup većem broju novih institucionalnih investitora", naveo je Nikolić.

Ukazao je i da su investitori, poput institucionalnih fondova, često ograničeni pravilima koja im dozvoljavaju ulaganje samo u zemlje ili kompanije sa investicionim rejtingom pa dobijanjem takvog rejtinga, zemlja postaje privlačnija za ulagače, što povećava priliv kapitala i investicija.

Srbija bi, smatra on, mogla da računa na nešto izdašnije smanjenje kamatnih stopa i zbog trenutnih globalnih tržišnih uslova.

U periodu ekstremne monetarne relaksacije koja je postojala pre nekoliko godina kada su kamatne stope globalno niske, razlika u troškovima zaduživanja između zemalja sa različitim rejtingom može biti manja.

Povrh toga, bolji uslovi zaduživanja na međunarodnom tržištu smanjuju opterećenje na državni budžet, što omogućava veći fiskalni prostor za ulaganje u infrastrukturu, socijalne programe i druge razvojne projekte.

Nikolić ističe da ovaj efekat može doprineti jačanju domaće privrede, višoj stopi rasta i poboljšanju životnog standarda građana.

Takođe i da će investicioni rejting uticati i na sprovođenje monetarne politike Narodne banke Srbije, jer zemlje sa dobrim investicionim rejtingom često imaju stabilnije valute pošto poverenje investitora u ekonomsku stabilnost sprečava nagle devalvacije ili fluktuacije valute.

To je, naglašava, posebno bitno za Srbiju, čije ekonomske performanse višestruko zavise od aktivnosti stranih investitora.

Objašnjavajući efekte dobijanja ovog rejtinga na primerima drugih država Nikolić je naveo da je recimo Mađarska, kada je povratila investicioni rejting 2016. zabeležila smanjenje troškova zaduživanja na međunarodnim tržištima, sa padom kamatnih stopa na državne obveznice za približno 150 baznih poena.

"Slično se desilo i u Hrvatskoj. Ima procena da je dobijanje investicionog rejtinga Hrvatkoj olakšalo ulazak u evrozonu, što je dodatno stabilizovalo njene finansije i poboljšalo kreditni profil zemlje", istakao je on.