„СРБИЈА“ у називу фирме МНОГО КОШТА, АЛИ НЕ МОГУ СВИ ДА ЈЕ ИМАЈУ Ево ко је ИЗУЗЕТ

Наиме, да би неко из било које побуде желео да фирму назове именом своје домовине или државе у којој тренутно послује мора да плати таксу Министарству привреде, која износи нешто више од 5.500 евра, кад се прерачуна у евре.

Ни ова позамашна свота није гаранција да ће неко ко се "заинатио" да му се фирма, ресторан или удружење зове „Србија“ успети тако и да је назове. То ће моћи само они којима Минисатрство привреде да сагласност, а то су углавном одабарана успешна предузећа и компаније које својим пословањем доприносе угледу државе.

Они који немају никакве шансе да новоосновану фирму назову по Србији су предузетници, углавном угоститељи, јер по новим прописима, они на то више немају право. Оно ће остати у имену само оних предузетничких радњи и фирми које су основане давно по старим прописима.

Југоносталгичара има и даље

Док је некада у бившој СФР Југосавији било много предузећа која су у имену имала реч „Југо“ или „Југославија“, данас само југоносталгичари негују успомену на бившу државу фирме зовући је њеним именом.

Један од њих је и Драго Ђекић, власник кафане СФРЈ која се налази у Београду. У њој свака бивша република некадашње Југославије има по један сто.

- Наша кафана, симболичног назива, намењена је свима који су волели некадашњу Јдржаву, живели у њој, или широм отворених очију слушали приче старијих о добрим старим временима. Кафана за све који себе сматрају југоносталгичарима и који се и дан данас након две деценије са осмехом на лицу радо сећају времена када је владало братство и јединство - пише на сајту кафане СФРЈ.

Многи сматрају да је ова пракса наплаћивања таксе на реч Србија и те како лоша и да спречава истинске патриоте да фирмама дају име земље коју воле. Један од њих је и Братислав Илић, власник ресторана "Србија" из Куршумлије.

- Мој мотив да ресторану дам име „Србија“ је чиста љубав. Нема ту ничега националистичког, само искрено волим своју домовину. Волим име „Србија“ и, када сам 1985. године отварао ресторан, размишљао сам како да га назовем. Пре тога је мој отац држао ресторан који се звао „Копаоник“.  Не свиђа ми се то што се сад име наплаћује, не видим разлог за то. Зашто би се назив домовине наплаћивао, зашто то мора да буде дебело плаћено - каже Илић.

Сви волимо име "Србија"

Он сматра да би било добро да се што више фирми зове „Србија“.

- Имамо и репрезентацију Србије и сви волимо име Србија. Има и у Нишу ресторан „Србија“ и „Стара Србија“ и волим да уђем у њих. Идем и у друге ресторане, али кад видим да се неки зове Србија ја волим да уђем у њега - истиче Илић.

Име „Србија“ у називу фирме данас углавном имају јавна предузећа и огранци и представништва страних компанија, банака и различитих уметничких и спортских удружења, којима износ таксе очигледно није превисок.

kurir.rs