„SRBIJA“ u nazivu firme MNOGO KOŠTA, ALI NE MOGU SVI DA JE IMAJU Evo ko je IZUZET

Naime, da bi neko iz bilo koje pobude želeo da firmu nazove imenom svoje domovine ili države u kojoj trenutno posluje mora da plati taksu Ministarstvu privrede, koja iznosi nešto više od 5.500 evra, kad se preračuna u evre.

Ni ova pozamašna svota nije garancija da će neko ko se "zainatio" da mu se firma, restoran ili udruženje zove „Srbija“ uspeti tako i da je nazove. To će moći samo oni kojima Minisatrstvo privrede da saglasnost, a to su uglavnom odabarana uspešna preduzeća i kompanije koje svojim poslovanjem doprinose ugledu države.

Oni koji nemaju nikakve šanse da novoosnovanu firmu nazovu po Srbiji su preduzetnici, uglavnom ugostitelji, jer po novim propisima, oni na to više nemaju pravo. Ono će ostati u imenu samo onih preduzetničkih radnji i firmi koje su osnovane davno po starim propisima.

Jugonostalgičara ima i dalje

Dok je nekada u bivšoj SFR Jugosaviji bilo mnogo preduzeća koja su u imenu imala reč „Jugo“ ili „Jugoslavija“, danas samo jugonostalgičari neguju uspomenu na bivšu državu firme zovući je njenim imenom.

Jedan od njih je i Drago Đekić, vlasnik kafane SFRJ koja se nalazi u Beogradu. U njoj svaka bivša republika nekadašnje Jugoslavije ima po jedan sto.

- Naša kafana, simboličnog naziva, namenjena je svima koji su voleli nekadašnju Jdržavu, živeli u njoj, ili širom otvorenih očiju slušali priče starijih o dobrim starim vremenima. Kafana za sve koji sebe smatraju jugonostalgičarima i koji se i dan danas nakon dve decenije sa osmehom na licu rado sećaju vremena kada je vladalo bratstvo i jedinstvo - piše na sajtu kafane SFRJ.

Mnogi smatraju da je ova praksa naplaćivanja takse na reč Srbija i te kako loša i da sprečava istinske patriote da firmama daju ime zemlje koju vole. Jedan od njih je i Bratislav Ilić, vlasnik restorana "Srbija" iz Kuršumlije.

- Moj motiv da restoranu dam ime „Srbija“ je čista ljubav. Nema tu ničega nacionalističkog, samo iskreno volim svoju domovinu. Volim ime „Srbija“ i, kada sam 1985. godine otvarao restoran, razmišljao sam kako da ga nazovem. Pre toga je moj otac držao restoran koji se zvao „Kopaonik“.  Ne sviđa mi se to što se sad ime naplaćuje, ne vidim razlog za to. Zašto bi se naziv domovine naplaćivao, zašto to mora da bude debelo plaćeno - kaže Ilić.

Svi volimo ime "Srbija"

On smatra da bi bilo dobro da se što više firmi zove „Srbija“.

- Imamo i reprezentaciju Srbije i svi volimo ime Srbija. Ima i u Nišu restoran „Srbija“ i „Stara Srbija“ i volim da uđem u njih. Idem i u druge restorane, ali kad vidim da se neki zove Srbija ja volim da uđem u njega - ističe Ilić.

Ime „Srbija“ u nazivu firme danas uglavnom imaju javna preduzeća i ogranci i predstavništva stranih kompanija, banaka i različitih umetničkih i sportskih udruženja, kojima iznos takse očigledno nije previsok.

kurir.rs