НОВА ДИРЕКТОРКА КЦВ ПРОФ. ДР ВЕСНА ТУРКУЛОВ ПОТВРЂУЈЕ ЗА „ДНЕВНИК” Ламеле Б и Ц у функцији идуће године
Половином идуће године требало да буду у функцији ламеле Б и Ц, где ће бити 16 операционих сала и велики дијагностички центар – најавила је за „Дневник“ нова директорка Универзитетског клиничког центра Војводине професорка др Весна Туркулов.
Како објашњава, радови су у току, напредују и нема кашњења, а паралелно са грађевинским радовима иде и набавка опреме. Професорка Туркулов подсећа и да овај објекат гради Министарство здравља, у склопу изградње и обнове четири клиничка центра у Србији, те да радове финансира и контролише Европска инвестициона банка.
- Стављена је фасада и постављени су прозори, а сада су у току радови унутар зграде. Радови иду својим током и редовно се контролишу – напоменула је др Туркулов.
У Универзитетском клиничком центру Војводине у току је реконструкција више клиника и то су клинике за ОРЛ, очне болести, урологију са дијализом, максилофацијална и пластична хирургија.
- Тренутно је застој радова на тим клиникама, због непредвиђених потешкоћа. Ово кашњење не ремети рад болнице, јер су клинике пресељене и рад се редовно одвија. У болници на Мишелуку су клинике за очне болести, ОРЛ и дијализу, а у Клиници за рехабилитацију су максилофацијална и пластична хирургија – истакла је др Туркулов и додала како обнова ових клиника треба да буде завршена до краја идуће године.
Обнова клиника у УКЦВ почела је пре неколико година и велики број зграда је реновиран. Нова директорка подсећа да су обновљене клинике за ортопедију, васкуларну хирургију, неурохирургију, анестезију, абдоминалну хирургију и део Клинике за инфективне болести где је интензивна јединица. Обновљена је и Клиника за интерне болести у склопу које су четири засебне клинике. То су клинике за нефрологију, хематологију, ендокринологију и имунологију.
- Оно што следи је обнова Поликлинике, као и клиника за неурологију, психијатрију, инфективне болести и рехабилитацију. То тек треба да се ради – казала је др Туркулов.
Највећа покрајинска болница, УКЦВ, има и листе чекања за нека снимања и операције. Проф. др Туркулов каже како Министарство здравља ради на томе да се листе смање и укину. Чека се на операције катаракте и уградњу протезе кука и колена, али се листе смањују, док за снимање на скенеру и магнетној резонанци нема листа чекања.
- Наглашавам да се све што је хитно оперише одмах, и ту нико не иде на листу чекања! Имали смо састанак у Министарству здравља, те су направљене пројекције шта може да се уради да се постојеће листе чекања сведу на минимум до потпуног укидања. Ми смо до сада имали 20 операција кука и колена недељно, а сада ћемо их радити 30 недељно и то је сада приоритет. То подразумева веће трошкове за државу, за набавку протеза. Иначе, наша Клиника за ортопедију не ради само ове операције, имају и друге операције, а операције кука и колена су само један сегмент – испричала је проф. др Туркулов.
Чисти се листа чекања за операције катаракте
Како наводи др Туркулов, на операција катаракте сада се чека од шест до 10 месеци, али се та листа полако чисти, јер се пацијенти упућују и у неке приватне болнице које имају уговор са Републичким фондом за здравствено осигурање.
- Ипак, има људи који не желе да прихвате операције у приватним клиникама, него се ипак одлучују за нас. То нам говори да имају поверење у нас, и ми се сваким даном трудимо да то поверење наших грађана оправдамо - истакла је др Туркулов.
Када је реч о снимањима, нова директорка УКЦВ каже како за ЦТ немају листе чекања и све се уради унутар месец дана. Уколико су потребна хитна снимања на МР, то се ради одмах, али објашњава да се пуно снимања на магнетној резонанци односи на контроле. Дешава се и да неки пацијенти буду некритички упућени на снимања, а има и ситуација када пацијенти траже од доктора снимање на МР.
Професорка Туркулов наводи да је током пандемије ковида примљен велики број медицинског особља, те они сада немају проблем са кадром и имају довољно и лекара и медицинских техничара, а многи лекари су и на едукацијама и специјализацијама.
- План нам је да усавршавамо наше лекаре, да поново заживи трансплантација јетре, да се едукује средњи медицински кадар, па ту сарађујемо и са приватним медицинским школама, чији ђаци долазе код нас на праксу. Потребно је да се заврше сви објекти који се тренутно обнављају, да се скрате листе чекања. Имамо много потенцијала и хоћемо да уводимо нове, а да вратимо неке старе процедуре – закључила је др Весна Туркулов.
Љубица Петровић
Фото: С. Шушњевић
Градска болница на Мишелуку
Према речима проф. др Туркулов, отворање градске болнице на Мишелуку је реално изводљиво. Напомиње да тај објекат већ има кревете, опрему и намештај, те само треба да се преуреди. Она подсећа и на то да Нови Сад нема градску болницу, те су Новосађани упућени на УКЦВ, који је терцијарна установа. Проф. др Туркулов напомиње и да немамо градско породилиште, те се сви порођаји обављају у Бетанији, односно Клиници за гинекологију и акушерство.
- План је да се отвори градска болница, како би се растеретио УКЦВ. Та градска болница би требало да буде са породилиштем, јер се у Бетанији годишње уради више од 6.000 порођаја, што је преко свих стандарда. У градској болници би се радили и сви порођаји, осим оних компликованијих, који би били у Бетанији. План је да градска болница буде у некадашњој ковид болници на Мишелуку. То је најбрже и најидеалније решење. Потребне су неке преправке, јер је болница прављена за ковид болеснике, па има велике собе са много кревета – наводи проф. др Туркулов.
