Мотив двојника представља једну од најтрајнијих појава у два миленијума дугој повести европског позоришта. Од лакрдијашких парова Плаута и commedia dell’ arte, преко Шекспирових предузимљивих јунакиња које мушком образином стичу равноправност и достојанство, до демонских удвајања романтичарских јунака, феномен двојника и „двојности“ је столећима подстицао смех и лагодност, али исто тако, потресеност и језу у душама гледалаца.