НАПУСТИЛА НОВИНАРСТВО, ПРЕСЕЛИЛА СЕ У НОРВЕШКУ И УЖИВА У ЖИВОТУ Паулина је отишла да ради у магацину и није се покајала (ФОТО)
Пољакиња Паулина Водзиковска је у 34. години дала отказ у медијима и отишла у Норвешку. Без знања норвешког језика, понуђен јој је посао у магацину. И не жали се.
Пронашла је мир, може да издржава целу породицу, али и да испуни жеље које није могла раније. У интервјуу за пољске медије, открила је како изгледа живот у Норвешкој.
"Завршавам посао у 15 часова и одлазим насмејана. Нема болова у стомаку, нема стреса. Могу себи да приуштим кућу, ауто, летове за село неколико пута годишње и сигурну будућност", рекла је Паулина која је у ову земљу отишла због љубави.
"Није само то у питању. Моја професионална прошлост допринела је мом одласку. Ја сам новинарка, радила сам у разним редакцијама и на локалној телевизији. То је посао који ствара велики стрес, не само добре резултате", истакла је Паулина.
"Још су ми у глави биле речи које сам чула да има много других људи који ће заузети моје место. Радила сам, реализовала нове пројекте, а здравље ми се погоршавало. Појавили су се чудни болови у стомаку, лекари нису знали шта се дешава. То се поклопило са чињеницом да смо мој партнер и ја морали да одлучимо да ли ће он доћи у Пољску или ћу ја отићи у Норвешку. Одлучили смо се за ово друго".
Шта новинар може да ради у Норвешкој?
"Ако зна норвешки, вероватно много тога. Проблем је што нисам знала. Брзо сам почела да га учим, али сам знала да са 34 године нећу довољно савладати језик за обављање добре професије. Када сам обавила формалности везане за боравак, нашла сам оглас за посао и отишла код агента. Рекла сам шта могу и хоћу, а у одговору сам чула да ми нуде посао у магацину. Прво сам у себи помислила: 'Шта? Новинар у магацину?'. Одговорила сам да никада нисам радила никакав физички посао. Испоставило се да то није препрека. 'Имаш вољу, имаш две руке, комуницираш на енглеском, учиш норвешки. Можеш ти то', чула сам. Прихватила сам понуду, а првог радног дана била сам шокирана јер сам схватила да је посао другачији него што сам мислила".
Зашто је све било другачије од замисли?
"Рад у магацину у Норвешкој је веома структуриран и није увек тако лак као што се чини. Наравно, то је у великој мери физички рад, али захтева и логично и рационално размишљање. Пре свега, по хали се возе роботи на даљинско управљање и огромни виљушкари, што је за мене било велико изненађење. Можда часописи изгледају слично као у Пољској, али запамтите да сам до сада познавала само ентеријер редакција и канцеларија. Одједном постоји много уређаја и технологија о којима морате нешто да знате. Морате да имате одговарајуће вештине да бисте се снашли у овом магацину и да бисте правилно и безбедно користили ову складишну опрему.
Да бих возила виљушкаре, морала сам да похађам курсеве и полажем испите (теоретске и практичне). После пет година рада, уписала сам још један курс, овога пута из логистике. Било је много математике, задатака, калкулација... Посао је био монотон, али сам то могла да радим са слушалицама, што ми је дало времена да ухватим корак са књигама. Завршавала сам посао у 15 часова и излазила из магацина насмејана, заборављајући на оно што сам оставила. Нема болова у стомаку. Нема стреса", рекла је Паулина.
Да ли магационер брине како ће преживети до следећег месеца?
"То није велики новац, али вам омогућава да живите достојанствено. У часопису сам радила осам година. За то време, мој живот се значајно променио - раскинула сам са првим партнером, а више од две године сам живела сама у Норвешкој, са сином тинејџером поред себе. Уз плату магационерке, могла сам да изнајмим стан, купим и одржавам ауто и обезбедим нам стабилну садашњост и будућност. Могла сам себи да приуштим и летове кући неколико пута годишње. И можда тада нисмо летели на Малдиве или Сејшеле, али смо били здрави и срећни.
Живот у Норвешкој није лак, не можете да генерализујете и величате да је то земља вечне среће. У данашње време није тако лако наћи посао или изнајмити стан. Иако и ово питање варира, много зависи од места, наших вештина и делатности у којој намеравате да радите. Међутим, имала сам среће што сам успела да поново саставим свој живот. Не могу да се пожалим ни на Норвежане, који су ми увек пружили руку када је требало", открила је Паулина.