ТРЕНЕР РУКОМЕТАША ВОЈВОДИНЕ БОРИС РОЈЕВИЋ ОДГОВОРИО НА ПРОЗИВКЕ: Успеси говоре за мене
Велика се бура дигла у рукомету након финала Суперкупа Србије у Бањалуци када је Војводина савладала Партизан, тачније бура се дила након сусрета када су кренла саопштења са обе стране. У среду је нови дуел љутих ривала од 18 сати у Спебсу, а дан раније тренер Војводине и селектор Србије Борис Ројевић одлучио је да обрати спортској Србији.
Преносимо саопштење у целости:
„Поштовани спортски пријатељи и колеге, осећам потребу да се обратим поводом серије неистинитих оптужби и личних напада који су последњих месеци упућени на мој рачун. Ове неосноване тврдње шире се и јавно и ван очију јавности, стварајући огроман притисак на мене и моју породицу, и више не могу да ћутим.
Месецима сам мета координисане кампање усмерене на дискредитацију мог рада као тренера и селектора репрезентације Србије, те на ометање моје способности да обављам свој посао. Напади су почели баш на почетку припрема РКВ, са јасним циљем да ме натерају да поднесем оставку на функцију селектора. Измишљене су приче, изврћу се чињенице и догађаји, све са циљем да се уздрма мој професионализам и преданост спорту којем сам посветио више од деценије као тренер. Ови напади, који су на тренутак престали, интензивирали су се управо на дан играња Суперкупа, што јасно показује њихову намеру и циљ. Очекивано, тајминг није случајан.
Оно што је иронично у читавој ситуацији јесте да управо они који сада деле лекције о лепом понашању и спортском духу, нису имали проблем да на утакмицама вређају наш стручни штаб. Такво непримерено понашање забележено је како на Бањици, тако и у Бањалуци, пред многим људима који су могли да чују увреде упућене нашем стручном штабу.
Сваки тренер, па тако и ја, користи гестикулацију и говор тела током утакмица, то је природан део вођења екипе на терену. Издвајање мене као некога ко то чини "неприкладно" представља намерно искривљавање стварности и покушај да се уруши мој углед. За столом током утакмице седели су и делегат и контролор ИХФ-а. Како то да нисам добио ни жути картон, а камоли искључење, уколико је моје понашање на утакмици било непримерено? Да сам било шта рекао судијском пару, у најмању руку бих добио барем жути картон, а вероватно и строжију казну. Сада, после наше победе, она се ставља у други план, а измишљају се непостојећи догађаји.
Током своје дуге каријере у рукомету, нисам видео овако концентрисан и неоснован напад на једног тренера и селектора репрезентације Србије, посебно не од стране људи који су ми донедавно честитали и пружали подршку. Њихов став се променио чим сам одбио да подлегнем њиховим амбицијама, и очигледно је да ова кампања лажи има за циљ да ме поремети у мојим професионалним обавезама.
Истина је око црвеног картона из 2019. године, док сам водио јуниорску репрезентацију, који је више био неспоразум него што је било говора о било чему озбиљном. Ако се заиста понашам на непримерен начин, зашто онда на толико европских утакмица клуба и репрезентације у протеклих 5 година нисам добио црвени картон, иако сам водио огроман број утакмица? Да је тај црвени картон заиста био проблематичан, да ли би ме тадашњи председник Савеза, Божидар Ђурковић (сви знамо колико је то важна личност у светском и европском рукомету), поставио у наредне две генерације јуниорске репрезентације, а после тога именовао за помоћног тренера А репрезентације?
Као селектор репрезентације Србије, били смо на гол до избацивања светског и европског шампиона, Шпаније, која је на недавно завршеним Олимпијским играма освојила бронзану медаљу. Све ово смо постигли са подмлађеном репрезентацијом, јер смо ушли у нови олимпијски циклус, а сада неко покушава да те резултате поништи. Пре тога смо два пута победили Пољску, чиме смо показали наш потенцијал. Посебно сам поносан на велики број репрезентативаца који су, кроз наш рад у клубу, постали важни чланови националног тима, доприносећи успеху репрезентације.
Из Војводине долазе и најбољи појединци јуниорских и кадетских селекција, као што су Драшко Ђорђе, најбољи леви бек Европе, Јовица Николић, најбољи десни бек, Марко Тасић, најбољи дефанзивац Европе и Лука Роган, један од најмлађих наших играча у Бундеслиги. Да ли тренер који је створио толико репрезентативаца треба да оде из Србије да би задовољио амбиције других?
Поносан сам на те резултате, као и на то што сам као клупски тренер освојио 20 трофеја, укључујући највреднији, европски трофеј. Прошле сезоне, наш наступ у Лиги Европе био је сјајан, а освојени ЕХФ куп представљао је изузетну промоцију Србије и нашег рукомета на европској сцени. Сви ови резултати, у Лиги Европе, ЕХФ купу и репрезентацији, били су промоција наше државе.
Поред тога, сматрам да су због ових дешавања угрожене и моја лична безбедност, као и безбедност моје породице. Атмосфера непрестане напетости и притиска створила је осећај несигурности који више не могу да игноришем. Ове лажне оптужбе наносе штету не само мени, већ и мојој породици. Психички притисак је достигао тачку на којој захтевам да они који су одговорни за ово одговарају за своје поступке.
Позивам надлежне и спортску јавност да се умешају и испитају ове злонамерне тврдње. Неопходно је да се ова ситуација реши и да нико више не буде изложен малтретирању каквом сам ја био изложен. Рукомет је спорт који почива на фер-плеју, поштовању и такмичарском духу. Ови принципи су угрожени од стране неколицине људи који своје личне амбиције стављају изнад интегритета игре. Време је да се овакво понашање заустави и да се сви усредсредимо на оно што је заиста важно – спорт који волимо“, стоји у саопштењу Бориса Ројевића, селектора националног тима Србије и тренер Војводине.
