ДА ЛИ СРБИЈИ ПРЕТИ ДУНАВ Ево кад се проглашава ВАНРЕДНА ОДБРАНА ОД ПОПЛАВЕ и шта се тада ради
Како каже Републички хидрометеоролошки завод Србије, на Дунаву наредних дана водостаји ће бити у већем порасту.
Достизање и превазилажење граница редовне одбране од поплава очекује се: код Бездана 19/20. септембра, код Апатина 20/21. септембра, а код Богојева, Бачке Паланке и Новог Сада 21/22. септембра са тенденцијом даљег пораста, кажу у РХМЗ.
Редовна одбрана од поплава се проглашава када водостај реке пређе одређену границу и има тенденцију даљег раста. Ванредна одбрана од поплава се уводи када водостаји пређу границе редовне одбране или постоје други разлози, попут угрожености насипа. Ова одбрана подразумева активне мере, укључујући хитне интервенције, попут контроле насипа и евакуације становништва у критичним областима.
Тренутно се не очекују озбиљни проблеми, иако ће водостаји прелазити границу редовне одбране од поплава на неким местима, попут севера Србије. Због обилних падавина у централној Европи, постоји повећање водостаја на Дунаву, Сави, као и на неким мањим рекама, али хидролози процењују да је ситуација под контролом и да нема значајне опасности од већих поплава у већини региона.
Како се утврђује граница редовне одбране од поплава
Граница редовне одбране од поплава се утврђује на основу хидролошких и хидрауличких параметара, укључујући историјске податке о водостајима, протицају река, стању насипа и другим факторима који утичу на могућност плављења.
Свака река, па чак и различити сектори исте реке, имају специфичне границе које су дефинисане у складу са локалним карактеристикама терена и објектима заштите. Те границе се редовно ажурирају на основу метеоролошких прогноза и нових мерења водостаја.
За реку Дунав, граница редовне одбране од поплава варира у зависности од локације. На пример, код Апатина граница је постављена на 600 цм, док код Бездана граница износи око 500 цм. Ове вредности дефинишу када се проглашава редовна одбрана, односно када водостај прелази ове критичне тачке и почиње стално праћење и активне мере за спречавање поплава.
Поступак редован у ванредној ситуацији
Када се прогласи ванредна одбрана од поплава, предузимају се интензивне мере како би се спречиле или ублажиле последице поплаве. Ове мере укључују:
- Непрекидно праћење и осматрање стања насипа, брана и других одбрамбених објеката, уз појачану активност надлежних служби.
- Интервенције на терену – поправке насипа или изградња привремених баријера, попут џакова с песком, како би се спречило изливање воде.
- Евакуација угроженог становништва – у случају да постоји ризик по људске животе или велику материјалну штету.
- Отклањање негативних појава на насипима, као што су појаве цурења воде, ерозије или нагомилавања леда које могу додатно угрозити стабилност објеката.
- Активирање хидролошке службе – уводе се ванредна осматрања, прикупљање додатних хидролошких података и обавештавање јавности и субјеката укључених у одбрану од поплава.
У неким случајевима, уколико ситуација ескалира, може се прогласити ванредно стање, што укључује додатне мере као што су контролиcано проceцaњe насипа или хитне мере заштите најугроженијих подручја
