DA LI SRBIJI PRETI DUNAV Evo kad se proglašava VANREDNA ODBRANA OD POPLAVE i šta se tada radi

Dostizanje i prevazilaženje granica redovne odbrane od poplava očekuje se: kod Bezdana 19/20. septembra, kod Apatina 20/21. septembra, a kod Bogojeva, Bačke Palanke i Novog Sada 21/22. septembra sa tendencijom daljeg porasta, kažu u RHMZ.

Juče je održana sednica Republičkog štaba za vanredne situacije, te Srbija spremna dočekuje poplavni talas.

Redovna odbrana od poplava se proglašava kada vodostaj reke pređe određenu granicu i ima tendenciju daljeg rasta. Vanredna odbrana od poplava se uvodi kada vodostaji pređu granice redovne odbrane ili postoje drugi razlozi, poput ugroženosti nasipa. Ova odbrana podrazumeva aktivne mere, uključujući hitne intervencije, poput kontrole nasipa i evakuacije stanovništva u kritičnim oblastima.

Trenutno se ne očekuju ozbiljni problemi, iako će vodostaji prelaziti granicu redovne odbrane od poplava na nekim mestima, poput severa Srbije. Zbog obilnih padavina u centralnoj Evropi, postoji povećanje vodostaja na Dunavu, Savi, kao i na nekim manjim rekama, ali hidrolozi procenjuju da je situacija pod kontrolom i da nema značajne opasnosti od većih poplava u većini regiona.

Kako se utvrđuje granica redovne odbrane od poplava

Granica redovne odbrane od poplava se utvrđuje na osnovu hidroloških i hidrauličkih parametara, uključujući istorijske podatke o vodostajima, proticaju reka, stanju nasipa i drugim faktorima koji utiču na mogućnost plavljenja. 

Svaka reka, pa čak i različiti sektori iste reke, imaju specifične granice koje su definisane u skladu sa lokalnim karakteristikama terena i objektima zaštite. Te granice se redovno ažuriraju na osnovu meteoroloških prognoza i novih merenja vodostaja.

Za reku Dunav, granica redovne odbrane od poplava varira u zavisnosti od lokacije. Na primer, kod Apatina granica je postavljena na 600 cm, dok kod Bezdana granica iznosi oko 500 cm. Ove vrednosti definišu kada se proglašava redovna odbrana, odnosno kada vodostaj prelazi ove kritične tačke i počinje stalno praćenje i aktivne mere za sprečavanje poplava.

Postupak redovan u vanrednoj situaciji

Kada se proglasi vanredna odbrana od poplava, preduzimaju se intenzivne mere kako bi se sprečile ili ublažile posledice poplave. Ove mere uključuju:

1. Neprekidno praćenje i osmatranje stanja nasipa, brana i drugih odbrambenih objekata, uz pojačanu aktivnost nadležnih službi.
2. Intervencije na terenu – popravke nasipa ili izgradnja privremenih barijera, poput džakova s peskom, kako bi se sprečilo izlivanje vode.
3. Evakuacija ugroženog stanovništva – u slučaju da postoji rizik po ljudske živote ili veliku materijalnu štetu.
4. Otklanjanje negativnih pojava na nasipima, kao što su pojave curenja vode, erozije ili nagomilavanja leda koje mogu dodatno ugroziti stabilnost objekata.
5. Aktiviranje hidrološke službe – uvode se vanredna osmatranja, prikupljanje dodatnih hidroloških podataka i obaveštavanje javnosti i subjekata uključenih u odbranu od poplava.

U nekim slučajevima, ukoliko situacija eskalira, može se proglasiti vanredno stanje, što uključuje dodatne mere kao što su kontrolicano procecanje nasipa ili hitne mere zaštite najugroženijih područja