БУКТОК: ИНСТАНТ КРИТИКА ИНСТАНТ КЊИЖЕВНОСТИ ИЛИ НОВА ШАНСА? Незаобилазан утицај 200 хиљада милијарди прегледа

Јасно је да Букток одавно озбиљно утиче на тираже нових и старих издања, па није чудо да многе књижаре и код нас и у свету имају полице посвећене препорукама са ове платформе. 
Књиге које су популарне на Буктоку углавном припадају категорији ‘young adult’ (млада одрасла особа) што није нарочито необично пошто су најпопуларнији буктокери (и корисници и творци садржаја) углавном веома млади, а жанрови које препоручују су најчешће романсе или фантастика. Добра страна овог феномена који је ухватио залет током епидемије ковида, свакако је чињеница да не само да привлачи књижевности људе који обично не читају, већ често извлачи самиздате књиге из опскурности, као и мала, независна издања, али и наслове који су изашли пре више година и остали непримећени. Тако је, рецимо, Букток популаризовао дотад потпуно непознати самиздати роман „Atlas Six“ Оливије Блејк о шесторо младих са даром магије који постају део тајног друштва. Пошто је експлодирао на Буктоку (посебно због тренди мрачне естетике и слободног односа према љубави својих протагониста), Блејкова је после велике аукције дочекала да јој роман буде издат у Тору, једној од највећих издавачких кућа које објављују фантастику. 

Неизненађујуће, књиге које постају ’виралне’ на Буктоку често су крајње упитног квалитета, а и сама платформа има тенденцију да функционише као ехо одаја у којој се изнова и изнова врте исти ставови и исте препоруке. Неке од књига које је ова платформа извукла из опскурности заиста звуче помало бизарно: „Варвари са ледене планете“ је збирка од 20 књига фантастичке еротике коју је Руби Диксон иштанцала за само шест година и који прате причу о групи жена које су се насукале на планету Not-Hot (Не-Врућа), где живи племе ванземаљаца плавокожаца.

Букток воли и књижевност „високог концепта“ (high concept literature), што се односи на наративе чије тежиште је засновано на необичној идеји или „цаки“ – било чему што звучи довољно бомбастично у краткој форми видеа препоруке. У ову категорију је једном тренутку упао сјајни „Пиранези“ Сузане Кларк, роман који чини се још увек није заузео своје заслужено место у савременој фантастици. Док прати крајње непоузданог наратора који себе види као истраживача и научника, пред читаоцем се у „Пиранезију“ полако осветљавају сомнабулни простори бесконачних ходника и дворана којима протагониста лута, и изван којих (чини се) не постоји ништа, омогућујући му да пре расплета и сам поставља хипотезе о заумном свету Кларкове. У ову категорију свакако спада и далеко популарнија и далеко конвенционалнија „Моја година одмора и опуштања“ Отесе Мошег о несрећној младој жени која покушава да нађе начин да преспава целу годину.

@lydslovingbooks STOP THIS MADNESS #booktok #bookishthoughts #bookishthings #bookishhumor #büchertok #foryou #slowreader #fastreader #tempo #bookbestie #bookishbesties #bestfriend ♬ I Can Do Anything / Finale - Christopher Lennertz

Јурећи очекивану лакшу зараду, и Нетфилкс је екранизовао неке од књига које је популаризовао Букток: ове године изашла је омладинска крими серија „Водич за убиство за добре девојке“ према роману Холи Џексон који прати тинејџерку Пипу Фиц Амоби која покушава да реши нерешени случај нестанка средњошколке из своје мале успаване енглеске варошице. Један од хитова Буктока, „Шест врана“ Ли Бардуго о групи талентованих аутсајдера који се боре за своје место у фантазијском свету инспирисаном делимично и царском Русијом, доживео је (незавршену) адаптацију у серији „Сенка и кост“.  

Букток је веома окренут и лгбт+ темама, па је књига која се годинама налази на врху свих Буктокових листа „Ахилова песма“ Мадлин Милер која прати љубавну причу Ахила и Патрокла, и то из Патрокловог угла. У овом смислу, Букток се често одлично наставља на супкултуру фанфикције, где су анонимни писци деценијама привлачили огромну пажњу на интернету, обично спајајући у везу ликове из већ познатих књига и филмова (који такав однос никада нису остварили у оригиналном делу), и често испитујући до невероватних детаља сексуалност, љубав, међуљудске односе и личне трауме у популарним световима фикције, онако како се то обично није радило у мејнстрим књижевности.  

Настасја Писарев