У ТОКУ ЈЕ БЕРБА ХМЕЉА НА БАЧКОПЕТРОВАЧКИМ ПОЉИМА Добри приноси упркос пакленом лету; За квалитетан хмељ отимају се Немци, Италијани, Руси

Очекивања су да ће хмељ бити доброг квалитета а приноси изнад просека, већи од две и по тоне по хектару. На плантажи је седам сорти, четири америчке и три домаће, од којих се издваја аутохтона сорта бачка, која се у Бачком Петорвцу гаји два века.

– У берби смо тек другу седмицу па још не можемо са сигурношћу да кажемо прецизније колико ће хмеља бити ове сезоне и каквог ће квалитета бити, али је видљиво да је хмељ, за разлику од других пољопривредних култура, добро поднео сушу и високе дневне температуре – казао је за Дневник комерцијалиста на плантажи Карол Маљах.

 – Број шишарица на стаблима је задовољавајући а када се оне отворе има доста златног праха, што је показатељ да има у себи добар садржај алфакиселине. Али, податак о проценту алфакиселине знаћемо када се берба заврши крајем месеца и ураде анализе у Чешкој.

Хмељ ће бити  коришћен у пиварској и фармацеутској индустрији и мањи део за чајеве у прехрамбеној индустрији (Карол Маљах, комрецијалиста)

По Маљаховим речима, целокупан род отићи ће у извоз, Немачку, Италију, Пољску, а у протеклих неколико година иде и на тржиште Руске Федерације.

-Биће коришћен у пиварској и фармацеутској индустрији и мањи део за чајеве у прехрамбеној индустрији.
Килограм хмеља вреди од шест-седам евра до 20 евра, у зависности од количине која се продаје, начина паковања и промета – да ли се одвија на основу дугогодишњег склопљеног уговора или се нуди у слободној трговини. 

У Бачком Петровцу хмељ се гајио на 2.000 хектара, а у Војводини га је било на око 8.000 хектара пре Другог светског рата, казао је Карол Маљах.

– Планирамо да плантажу ширимо на још 12 хектара. Имамо постављене стубове, што је једна од највећих инвестиција у подизању хмељарника, али не журимо. Ослушкујемо тржиште и не ширимо хмељарство по сваку цену, већ на основу потреба тржишта – рекао је саговорник.

Да се подигне хектар треба 30.000 евра

За подизање хмељарника на хектар површине треба уложити око 30.000 евра. Само за саднице треба од 10.000 до 12.000 евра, пошто једна кошта два евра, а по хектару треба да их буде 5.000–6.000. 

Онај ко се бави хмљарством треба да има и механизацију, да би род скинуо, прерадио и складиштио. То је основни разлог зашто се хмељ поново не сади на војвођанским пољима, премда је исплатив по коштању, али и по дужини трајања хмељарника. Јер, хмељ када се посади, наредних 15 година треба само да се одржава. Сваке године у марту-априлу изданци се орезују и примењује се агротехника као и код других биљних култура, навео је Маљах.
 

З. Делић
Фото: С. Шушњевић