УДРУЖЕЊЕ „ШАСЛА” ИЗ ИЂОША ЧУВА ТРАДИЦИЈУ ВИНОГРАДАРА У СЕВЕРНОМ БАНАТУ Суша не мења квалитет вина, али утиче на укус грожђа; Нема бојазни за иђошке винограде, има ко да их наследи
На око 17 хектара иђошког атара мештани овог села крај Кикинде већ деценијама узгајају различите сорте винове лозе, с тим да су по шасли – раном стоном, фином и лепом грожђу – најпрепознатљивији.
Управо је оно и завршило у имену Удружења виноградара и винара које постоји 24 године и тренутно броји 62 члана.
– Иђош се налази на повољној позицији, окружен је песковитим брегом у виду потковице који покрива око две трећине круга око села, а то су пешчани брегови идеални за воћарство и виноградарство – прича нам председник Управног одбора Удружења „Шасла” Бранислав Бројчин.
– Овакво земљиште ипак има ману која се показала ове године, кад су велике суше, јер је оцедито и брзо остаје без влаге. Винари се довијају и заливају брегове да би одржали винову лозу.
Све сушнија лета, премда не мењају квалитет вина, утичу на сам укус грожђа, које у себи има све мање течности а све више шећера, односно сласти. Међутим, климатске промене нису једина препрека на путу виноградара и винара. Да би ова грана пољопривреде колико-толико опстала, мора да има ко да је настави.
– Било би нам драго да имамо млађих, јер у „Шасли” углавном седе старији људи – истиче Бројчин.
– Млади имају нерешив проблем, а то су време и обавезе које имају. Додуше, и ми се овим углавном бавимо као хобисти, не професионално. Приметио сам да се у медијима стално појављују приче и емисије о винима, што није било раније. Док постоје оваква удружења, традиција ће се очувати, без обзира на велики лични ангажман и улагања. Верујем да ћемо увек имати довољно младих који ће све да наставе, како ми старији будемо испадали. Опимиста сам што се тиче будућности удружења, али и винограда. Мислим да ће се увек производити довољно вина за личне потребе, како бисмо сачували винограде.
Скромног и крајње објективног мишљења наш саговорник тврди да су иђошка вина најбоља, а да ли је то заиста тако, можете проверити на две манифестације које организују: 14. фебруара Дане вина, а у августу Сусрете винара и виноградара Војводине.
– Комплетна пољопривреда је у незгодној ситуацији и питање је шта ће у блиској будућности бити сејано. То се односи и на винограде, али смо ми у повољнијој позицији јер винова лоза има дубљи корен у односу на остале културе и некако ће преживети. Не видим да ће нешто да се мења у сортименту, јер виногради, без обзира на сорту, опстају у пођеднаким условима. Међутим, јесте све изазовније јер сазревање траје краће, па је и берба раније. Прошле године била је релативно нормална, у септембру, а сад је равно три седмице ранија. Морамо се прилагодити и прихватити то као вишу силу и уклопити се – наводи наш саговорник, који узгаја и кајсије, које је такође морао да побере три недеље пре него лани.
Текст и фото: Л. Радловачки