UDRUŽENJE „ŠASLA” IZ IĐOŠA ČUVA TRADICIJU VINOGRADARA U SEVERNOM BANATU Suša ne menja kvalitet vina, ali utiče na ukus grožđa; Nema bojazni za iđoške vinograde, ima ko da ih nasledi
Na oko 17 hektara iđoškog atara meštani ovog sela kraj Kikinde već decenijama uzgajaju različite sorte vinove loze, s tim da su po šasli – ranom stonom, finom i lepom grožđu – najprepoznatljiviji.
Upravo je ono i završilo u imenu Udruženja vinogradara i vinara koje postoji 24 godine i trenutno broji 62 člana.
– Iđoš se nalazi na povoljnoj poziciji, okružen je peskovitim bregom u vidu potkovice koji pokriva oko dve trećine kruga oko sela, a to su peščani bregovi idealni za voćarstvo i vinogradarstvo – priča nam predsednik Upravnog odbora Udruženja „Šasla” Branislav Brojčin.
– Ovakvo zemljište ipak ima manu koja se pokazala ove godine, kad su velike suše, jer je ocedito i brzo ostaje bez vlage. Vinari se dovijaju i zalivaju bregove da bi održali vinovu lozu.
Sve sušnija leta, premda ne menjaju kvalitet vina, utiču na sam ukus grožđa, koje u sebi ima sve manje tečnosti a sve više šećera, odnosno slasti. Međutim, klimatske promene nisu jedina prepreka na putu vinogradara i vinara. Da bi ova grana poljoprivrede koliko-toliko opstala, mora da ima ko da je nastavi.
– Bilo bi nam drago da imamo mlađih, jer u „Šasli” uglavnom sede stariji ljudi – ističe Brojčin.
– Mladi imaju nerešiv problem, a to su vreme i obaveze koje imaju. Doduše, i mi se ovim uglavnom bavimo kao hobisti, ne profesionalno. Primetio sam da se u medijima stalno pojavljuju priče i emisije o vinima, što nije bilo ranije. Dok postoje ovakva udruženja, tradicija će se očuvati, bez obzira na veliki lični angažman i ulaganja. Verujem da ćemo uvek imati dovoljno mladih koji će sve da nastave, kako mi stariji budemo ispadali. Opimista sam što se tiče budućnosti udruženja, ali i vinograda. Mislim da će se uvek proizvoditi dovoljno vina za lične potrebe, kako bismo sačuvali vinograde.
Skromnog i krajnje objektivnog mišljenja naš sagovornik tvrdi da su iđoška vina najbolja, a da li je to zaista tako, možete proveriti na dve manifestacije koje organizuju: 14. februara Dane vina, a u avgustu Susrete vinara i vinogradara Vojvodine.
– Kompletna poljoprivreda je u nezgodnoj situaciji i pitanje je šta će u bliskoj budućnosti biti sejano. To se odnosi i na vinograde, ali smo mi u povoljnijoj poziciji jer vinova loza ima dublji koren u odnosu na ostale kulture i nekako će preživeti. Ne vidim da će nešto da se menja u sortimentu, jer vinogradi, bez obzira na sortu, opstaju u pođednakim uslovima. Međutim, jeste sve izazovnije jer sazrevanje traje kraće, pa je i berba ranije. Prošle godine bila je relativno normalna, u septembru, a sad je ravno tri sedmice ranija. Moramo se prilagoditi i prihvatiti to kao višu silu i uklopiti se – navodi naš sagovornik, koji uzgaja i kajsije, koje je takođe morao da pobere tri nedelje pre nego lani.
Tekst i foto: L. Radlovački