Језикоманија: Јед­но ја­је, два ја­је­та

Та име­ни­ца је за­сту­пље­на у 90 по­сто ре­це­па­та. Реч је о име­ни­ци сред­њег ро­да ЈА­ЈЕ.

Та реч је збир­на име­ни­ца (по­пут име­ни­це ДЕ­ЦА). Та­ко има­мо про­ме­ну: јед­но ЈА­ЈЕ, два ЈА­ЈЕ­ТА, три ЈА­ЈЕ­ТА, че­ти­ри ЈА­ЈЕ­ТА и пет ЈА­ЈА... Оно што нај­че­шће чу­је­мо у ТВ еми­си­ја­ма о при­пре­ма­њу хра­не ко­јих са­да има на сва­ком ка­на­лу је по­гре­шно из­го­во­ре­но!

Да ли би­сте ре­кли ЧЕ­ТИ­РИ или ПЕТ ДЕ­ЦЕ? Ми­сли­мо о то­ме кад за до­ру­чак ис­пр­жи­мо ТРО­ЈЕ ја­ја. По ана­ло­ги­ји с об­ли­ци­ма ДВО­ЈЕ ДЕ­ЦЕ, ТРО­ЈЕ ДЕ­ЦЕ, ка­же се и ДВО­ЈЕ ЈА­ЈА, ТРО­ЈЕ ЈА­ЈА...

Име­ни­це сред­њег ро­да са за­вр­шет­ком -е има­ју је­дан од два обра­сца про­ме­не: -ета или -а. Не­ке име­ни­це има­ју са­мо пр­ву про­ме­ну: па­шче-па­шче­та, дуг­ме-дуг­ме­та, де­те-де­те­та, а не­ке пак са­мо дру­гу: сун­це-сун­ца, фи­на­ле-фи­на­ла итд.

Име­ни­ца ја­је има обе про­ме­не! У об­ли­ци­ма мно­жи­не се ме­ња по 1. вр­сти: ЈА­ЈА, ЈА­ЈА, ЈА­ЈИ­МА, а у јед­ни­ни са­мо по 2. вр­сти: ЈА­ЈЕ, ЈА­ЈЕ­ТА, ЈА­ЈЕ­ТУ, ЈА­ЈЕ­ТОМ...

Го­спо­дин Клајн у свом „Реч­ни­ку је­зич­ких не­до­у­ми­ца” ка­же да се до­пу­шта и про­ме­на два, три, че­ти­ри ЈА­ЈА, али и на­гла­ша­ва да је ипак бо­ље ре­ћи два, три, че­ти­ри ЈА­ЈЕ­ТА.

Ево ма­ло за­ни­мљи­во­сти за крај: не­ка­да­шња мно­жи­на ре­чи УВО или ТЕ­ЛО (сред­њи род) гла­си­ла је УШЕ­СА и ТЕ­ЛЕ­СА!

На­та­ша Мир­ко­вић